Nivo panike u Estoniji, zemlji koja ima relativno visok procenat zaraženih - 231, najniži je u Evropi
Estonija je možda zemlja koja je, kako u ekonomskom, tako i u socijalnom smislu, najbolje pripremljena na pandemiju korona virusa, piše "Njujorker“.
Stiče se utisak i da je nivo panike u Estoniji, zemlji koja ima relativno visok procenat zaraženih - 231, najniži u Evropi.
Na mnogo načina, reakcija Estonije na epidemiju korona virusa ne razlikuje se od reakcije većine evropskih zemalja. Zatvorili su granice i škole, zabranili rad preduzeća iz sektora zabave i odmora, a vlada je obećala da će pokriti značajan dio ličnih primanja izgubljenih zbog krize. Bilo je i kritika zbog nedostatka koherentne strategije za savladavanje krize, uključujući i testiranje na Kovid-19.
Uprkos svemu tome, Estonci očigledno vjeruju da su shvatili jednu stvar: ne bore se samo protiv pandemije korona virusa, već se takođe spremaju za svijet u kojem ćemo živjeti kada ona prođe, prenosi "Blic".
Privreda je povezana s tehnologijom, vlada je digitalizovana i većina usluga u zemlji mogu elektronski da se obave, ili se već obavljaju. Praktično je nemoguće nadmašiti Estoniju kad je u pitanju digitalizacija. Ljudi glasaju online i koriste digitalne recepte. Na samo jednoj ličnoj karti memorisni su lični podaci svakog pojedinca, uključujući i zdravstvene, poreske i policijske podatke. Osoba čak može online da dobije boravišnu dozvolu, što znači da preko interneta možete da se doselite u zemlju.
Estonci kažu da je lično prisustvo neophodno samo u tri slučaja: sklapanje braka, prijenos vlasništva i razvod. Ponekad je potrebno lično prijaviti rođenje djeteta, ali i to je suspendovano zbog pandemije korona virusa.
Devedeset devet posto domaćinstava povezano je na širokopojasni internet, a obrazovni sistem je vodeći u svijetu kada je riječ o razvoju i korištenju elektronskih tehnologija. Drugim riječima, ljudi u Estoniji ne moraju da se prilagođavaju u situacijama kada je neophodno raditi, studirati i kupovati online kao u drugim zemljama.
Estonija je 12. marta proglasila vanredno stanje. Sljedeće večeri dvije kompanije u saradnji s vladom održala su sastanak od 48 sati tokom kojeg su prikupljali ideje za rješavanje krize: "Hack the cirisis". Pet ideja u okviru inicijative "Hack the crisis" ("Hakujmo krizu") dobile su , za početak, sredstva u iznosu do pet hiljada eura radi neodložne realizacije. Najmanje dva učesnika predložila su izradu aplikacija koje će omogućiti dobrovoljcima da se povežu s ljudima u nevolji tokom vanrednog stanja.
Drugi su predložili aplikaciju za nosive uređaje koje će reagovati na opasne gestove, kao što je dodirivanje lica. Tu je i ideja za program za „rotaciju radne snage, odnosno razmjenu zaposlenih između kompanija“, kako bi zaposleni u turizmu mogli da rade poslove u oblasti elektronske trgovine. Ta ideja je obuhvatala i promjene zakona i online platformu za organizovanje razmene.
Sljedećeg mjeseca drugi prvatno-javni konzorcijum, u saradnji sa Evropskom komisijom i jednom organizacijom iz Singapura pokreće online akcelerator za projekte za krizu i svijet poslije krize. Na čelu tog projekta stoji aktuelna predsjednica države Estonije Kersti Kaljulaid, prva žena i najmlađa osoba na toj funkciji u historiji zemlje. (Tuzlanski.ba)
