Građanima samo treba poručiti - na sljedećim izborima birajte druge, vršite pritisak. Mijenjajte stalno, apsolutno stalno, dok jednom ne nauče da se nešto i za građane mora uraditi.
O brojnim ekonomskim i političkim temama za Dnevnik D Federalne televizije govorila je ekonomska ekspertica Svetlana Cenić.
Radio Slobodna Evropa danas je prvi donio informaciju o tome da dokument koji je Borjana Krišto uputila u Brisel o Planu rasta nije naišao na odobravanje Evropske komisije. Šta su bh. vlasti uopšte htjele postići slanjem nepotpunog dokumenta?
Pa očekivali su, očigledno, da će opet i to biti poklonjeno. Kao što je poklonjen kandidatski status, pa kao otvaranje pregovora bez datuma, tako da će i ovo neko progledati kroz prste i pokloniti. Mi uvijek tako čekamo neki poklon i ništa ne radimo. Ali to nas je naučila upravo Evropska unija, odnosno Evropljani koji kad se nešto uradi, onda dolepršaju i kažu da su impresionirani napretkom. Čime? Pojma niko nema koji napredak. Tako da je smiješno bilo i slati taj dokument, jedino ako očekuješ milostinju. Zato što su oni usaglašavali šta su mjere, zna se ko odlučuje o tome, zna se i to koordinaciono tijelo, ko je uveo kantone, zna se i da je redoslijed, odnosno hronologija događaja bila da su Republici Srpskoj izašli ususret, pa tek onda dali kantonima. I to ako je gospođa Krišto procijenila, hajmo mi to poslati onako, loša procjena i mislim da je samo gubljenje vremena. Za to slanje i to vrijeme koje je utrošeno u tom nadmudrivanju, očekivanju i nadanju, mogli su nešto da urade. Od ove vlasti ništa ne očekujem, niti da će i to u dogledno vrijeme biti.
Čak su im Amerikanci u jednom trenutku rekli - zašto ste uopšte pristali na izbacivanje mjera koje se odnose na ukidanje entitetskog veta pri odlučivanju i popunjavanje Ustavnog suda BiH. Je li vrijednije tih 70 miliona eura od ove dvije stavke?
Nije to samo 70 miliona eura. To je ono sve kasnije što dolazi. 70 miliona eura za ovu vlast nije ništa. Vlast koja potroši toliko za kola, koja kupuje helikopter, te partije koje potroše ovoliko za izbore. Pogledajte koliko je bilborda i plakata - nikad više. Baš po onome - šareno i budali drago. Pa se šareni na sve načine, retuširano, ovako, onako. Tačno epileptični napad čovjek da dobije. Zato za njih nije 70 miliona eura ništa. Šta je RS-u dio tih 70 miliona eura kad im fali 800? Tako da je bitnije ono što kasnije slijedi. Međutim, očigledno to nikom od njih nije bitno. I misleći da ako gospodin Višković pristane na ono, imat ćemo jedinstven taj broj za hitne slučajeve, da će to riješiti problem. Neće. Ovo su problemi koje ne rješavaju 100 godina. Milorad Dodik je na vlasti 18 godina. HDZ vrlo mali period nije bio u vlasti. Šta su radili do sada?
Interesantno je i kako je poslan uopšte taj dokument. Dva mjeseca smo od predstavnika vladajuće koalicije slušali da je opozicija preko četiri svoja premijera blokirala slanje Plana reformi i tako ugrozila cijelu priču. Povlačene su čak i paralele sa rušenjem aprilskog paketa, a onda je Krišto prije dva dana objavila da je Evropskoj komisiji poslala dokument. Dakle, bez saglasnosti i ovih kantona.
A ko je uvrstio kantone? Pa onaj ko je i pravio to koordinaciono tijelo, uvrstio je kantone. Pa što se sad žale?
Jesu li, onda, obmanuli javnost?
Obmanuto je jer je najlakše račun ispostaviti SDA, koju ja apsolutno ne amnestiram. Imali su oni svojih godina da urade mnogo više, pa nisu. Tako da je to totalno zamajavanje javnosti. Skreni pažnju da je to ta zla i mrska SDA kriva i gotovo. Ko je sve bio u SDA - pa nećemo sad o tome pričati.
Ova priča ogolila je i odnose u koaliciji. Mada je već od ranije poznato kako stvari funkcioniraju. Rekli ste - ja od njih svakako ne očekujem ništa, i znam da niste iznenađeni jer od prvog dana kada je formirana vlast, rekli ste od te priče o saradnji i proevropskom Dodiku neće biti apsolutno ništa. Je li Trojka u tu priču s njim ušla onako pomalo naivno?
Ne naivno nego interesno. Oni su svjesno ušli u to da dođu do pozicija i ostvare one interese koji su oni zamislili. Gospodin Nikšić i gospodin Dodik su veliki prijatelji. Oni i poslovno sarađuju, imaju poslovnih dilova i ostalo. I to znači, i kad je gospodin Nikšić bio u opoziciji, dolazio je u Banju Luku, viđao se sa gospodinom Dodikom. Prema tome, interesno su ušli svi oni u tu koaliciju da bi trgovali - ti meni ovo, ja tebi ono. Odmah su i rekli šta kome pripada. I ova, da kažem, potčinjenost Čoviću i Dodiku, jer samo lud čovjek, znači potpuno lud, neuračunljiv, operisanog mozga, izvađenih svih nerava, može da misli da će ta trećina koja je konglomerat nekih stranaka, u ovom slučaju tri, nadjačati Čovića i Dodika koji su tu sto miliona godina. I zato tolika pomirljivost - daje se sve živo. Njihovo je samo da traže. A ovi će ispuniti.
U prvom odgovoru rekli ste poklonjen nam je kandidatski status, početak pregovora bez konkretnog datuma, ali vlast, ipak, na nivou države sklona je sebi pripisivati zasluge za sve to. Novina je samo to što je sada Trojka u Vijeću ministara umjesto SDA i DF-a. Došli su na krilima priče da su bolji. Jesu li?
Nisu bolji uopšte. Mi smo svi to tako očekivali. Pompezno su pričali o tome da će doći stručni, a ne podobni, da će sad sve biti po zakonu. A onda sva nezakonita imenovanja, tu se naštimava, dijeli, krčmi, reže, izlazi ususret. Ne da nisu došli sposobni, nego i ti podobni njihovi koji su došli, veze nemaju ni sa čim. Tako da ne, nisu bolji od SDA, ni u kom slučaju. A pogotovo nisu bolji jer od SDA se nije ni očekivalo ništa. Od ovih se očekivalo jer su se uvijek predstavljali kao bolji, kao drugačiji, mi smo dobri ljudi, naša Evropa, nisu nacionalisti... I šta smo onda na kraju dobili? SDA - stalno se vraćam na tu priču jer to mi je toliko ostalo u sjećanju kad su se dešavala ova imenovanja i ovo trgovanje funkcija, samo Asim Sarajlić. Stalno navodim taj primjer, ima i drugih, ali sjetite se šta je radio SDP, šta je radila Naša stranka, šta su radili i ostali, šta su sve tražili. Je li čovjek prošao suđenje, jeste, je li bila optužnica? Za ove nema ni optužnice, ni suđenja, ni ničeg, a sve se štima i mi vidimo. To se čak i ne krije, apsolutno ne krije. I šta smo na kraju dobili? Jedno veliko duplo, odnosno trostruko ništa.
Vratimo se još malo na Plan rasta. Novac je, bez sumnje, potreban i Republici Srpskoj. Međutim, Milorad Dodik nije odstupio od svojih zahtjeva. Koliko je složena ekonomska situacija u ovom entitetu?
Milorad Dodik će odstupiti onog momenta kad mu neko obeća jedno par milijardi. Odnosno da zakrpi sve ovo što mu treba. I da mu još neko usput kaže - vratit ćemo ti račun, i tebi i porodici, možda bi tad privremeno i odstupio od vlasti. Kao Milo Đukanović, malo odstupi pa se onda vrati. Ali, da ima amnestiju na sve ovo, on bi odstupio od tih principa. A pošto mu to niko ne obećava, 70 miliona eura je ništa, onda neće odstupiti. A jako loša je situacija u Republici Srpskoj kad pričamo o finansijama - užas. Novinari stalno ponavljaju izraz budžetske rupe. Nije, to su krateri. To su sad već ne krateri, nego kao da je neko bacio atomsku. Tako da im fali jako mnogo para. Ništa se ne radi. Loša je situacija. Ukratko rečeno.
Godinama slušamo o tome da se bliži politički kraj Milorada Dodika. Međutim, to se zaista nikada nije dogodilo. Koliko je on u ovom trenutku pritisnut tim američkim sankcijama, ali i procesom koji je u toku pred Sudom Bosne i Hercegovine?
Za mene je Milorad Dodik bio gotov onog momenta kada je povjerovao svim svojim poltronima i kada je počeo da sluša isključivo samo ono što njemu odgovara, a da se obruši silnim uvredama na sve druge. To je za mene značio politički kraj jednog čovjeka koji je možda mogao i nešto uraditi, ali tad je odsvirao kraj. Na njega utiču američke sankcije, i naravno i na čitavu porodicu. Iako su oni mislili da je to beznačajno, ali to samo pokazuje i neznanje njegovog okruženja, koji mu nisu znali objasniti šta znače finansijske transakcije, šta znači to kad nemaš račun… On je mogao da vara Amerikance godinu, dvije, tri, pet, više od decenije, sve do jednom.
Može se diskutovati i o ekonomskoj situaciji u ovom drugom entitetu Federaciji, revizori su utvrdili da je za godinu dana od suficita od 200 miliona Federacija potonula u minus od 536 miliona. Resorni ministar Toni Kraljević isti je dan objasnio kako je do tog deficita došlo, uz tvrdnju da nema razloga za zabrinutost. Jeste li pročitali to obrazloženje?
To je otprilike ono - objašnjavam da ništa ne bude jasno. Ne, ne stoji to. Bilo mi je najsmješnije kad kaže - a ni dividende nisu naplaćene i kaže 30 miliona, izvinite, 500 i nešto je miliona, gdje ode tih 500 miliona? I da nema razloga za zabrinutost – ima. Znate, u takvom deficitu i sve, ti sad raspišeš, odnosno namjestiš tender za kupovinu automobila od 1,6 miliona. To pokazuje - nas nije briga. Mi ćemo trošiti dok možemo i zaduživati ćemo se dok možemo. Nema obrazloženja. Ne stoji. Jednostavno ne stoji. Kad su usvajali budžet i za ovu godinu, mogli su oni korigovati. Budžet treba da bude planski. Budžet mora da zna i prihodovnu i rashodovnu stranu. Kršenje tog balansa je zapravo nezakonito i vi kršite zakon. Budžet ima snagu zakona. I nemoj da mi priča desilo se ovo ili ono. Ovu godinu, kad su planirali, oni su znali otprilike koliki je deficit, pa su je svejedno planirali na kreditima i još nazvali rekordnim budžetom. Toliko je kontradiktorno to što je on rekao i šta oni sad pričaju i čime pravdaju taj deficit. Znate koliko sam ja bila kritičar i Fadila Novalića. Ali činjenica je da je 200 miliona. Dalje, njih je MMF upozorio. Eno dokumenta, neka otvore stranicu, samo izgleda da to niko ne čita. Upozorili su da idu u deficit. Znači, postojala su sva upozorenja i nije bilo tu ovog ili onog obrazloženja koja sad gospodin Kraljević daje.
Zbog budžeta koji je u deficitu, nema zakonskog osnova za vanredno usklađivanje penzija. Penzioneri će izvjesno ispunjenje svojih zahtjeva tražiti na ulici. Prognoze nisu dobre. Resorni ministar iznio je podatak da se izjednačava broj radnika i penzionera. Koliko je ovo alarmantno?
Užasno. Bivša Juga je imala jedan naprema tri. I to smo učili mi iz ekonomije, da i to čak nije povoljan odnos, da bi moralo da bude više. Tako da jeste jako nepovoljno. I drugo, kako misle da uđu sad u reformske te navodne procese. Reforma fiskalnog sistema. Kako misle da je urade bez para? Znate šta, trebalo je smanjiti opterećenje na rad. A oni hoće da sad riješe deficit i da još to bude budžetski neutralno. Znači da ne gubi budžet ništa od prihoda. Znači da će dizati namete na neke druge sulude stvari. A znate da su obećali brisanje parafiskalnih nameta. Ništa do toga neće doći. Je li ono rečeno da će minimalna plata rasti? Nema sad ni za penzionere, ni za taj iznos minimalne plate, ni u ludilu, a nema para ni za ta reformska rješenja. Tržište kapitala mrtvo, apsolutno mrtvo. Skandali se dešavaju, to će se priča tek otvoriti zašto se to dešava, ali polako.
Je li rješenje u štednji, u javnom sektoru, stalnom zaduživanju?
Da su oni od tog deficita uradili nešto, da vi vidite neke kapitalne projekte, ja mislim - 40% iskorištenosti je izvršenje kapitalnih investicija. Ništa urađeno nije, niko zbrinut nije, nema socijalne karte, nema urađene ankete o potrošnji stanovništva i na nivou države. Da vidimo koliko to imamo siromašnih, da njih zbrinjavamo, da čuvamo kupovnu moć. Vrhunac, domet njihovog znanja je bio - zaključali smo cijene. Termin koji ne poznaje ekonomija. Šta su zaključali? Ono što ni psu ne bi dali da jede. To ništa nije popravilo. Naprotiv, još gore. Građanima samo treba poručiti - na sljedećim izborima birajte druge, vršite pritisak. Mijenjajte stalno, apsolutno stalno, dok jednom ne nauče da se nešto i za građane mora uraditi.
