Porast temperatura napravio je pravu "polnu" zbrku među bradatim zmajevima, vrstom australijskih guštera, otkriva nedavno istraživanje.
Gušteri koji su genetski mužjaci počeli su da polažu jaja kao ženke i da na svijet donose druge guštere. A način određivanja pola guštera se toliko mijenja da postoji mogućnost da ženski polni hromozom potpuno nestane, ističu autori studije objavljene u časopisu Nature.
"Ovo je prvi put da smo dokazali da se promjena pola može dogoditi bilo kom reptilu u divljini", rekla je vođa istraživanja Claire Holley sa Univerziteta u Canberri.
Studija je otkrila da ekstremni klimatski uslovi mogu vrlo brzo da iz korijena promijene biologiju nekog organizma, navela je ona.
Za razliku od ljudi i drugih sisara, pol pojedinih reptila, poput aligatora i kornjača, nije određen seksualnim hromozomom, već temperaturom tokom inkubacije.
Dosad je pol bradatih zmajeva bio određen hromozomom. Kao i ptice, njihovi polni hromozomi su Z i W, umjesto X i Y. Mužjaci su Z, a ženke ZW. Kod ljudi, svi imaju hromozom X, dok prisustvo hromozoma Y genetski označava osobu kao muškarca. Kod bradatih zmajeva, pak, svi posjeduju hromozom Z, a prisustvo hromozoma W ih genetski određuje kao ženke.
Prethodnim studijama, naučnici su u laboratorijskim uslovima pokazali da povišene temperature mogu da promijene prirodnu podjelu hromozoma.
Holley i njene kolege su proučili genetske polne markere 131 bradatog zmaja uhvaćenog u divljini na sjeveroistoku Australije i otkrili da su njih 11 imali sve karakteristike ženki, ali i muški Z hromozom.
Holley priznaje da je broj od 11 guštera mali uzorak i da će sa svojim timom morati dalje da radi i proširuje istraživanje.
Genetski mužjaci koji su postali ženke ne samo da su polagali jaja već su i po mnogo čemu bili bolje majke od genetskih ženki, rekao je koautor studije Arthur George sa Instituta za primenjenju ekologiju pri Univerzitetu u Canberri.
Naučnici su, takođe, utvrdili da pol potomaka ovih guštera više nije bio određen hromozomom već temperaturom.
To se dešava u jednom od Australijskih regiona u kojima temperatura rapidno raste posljednjih 40 godina, kazala je Holley.
Laboratorijski testovi su pokazali da do promjene počne da dolazi kada živa u termometru dostigne 32. podiok, a da se dešava u 100 posto slučajeva kada pređe 36. podiok. (blic.rs)
