Ukoliko ste vlasnik psa, sigurno znate o čemu govorimo. Vraćate se iz prodavnice u kojoj ste bili veoma kratko, čitavih pet minuta, otvarate vrata, a tu je vaš pas.

Skakanje, lizanje, umiljavanje, lavež dočeka vas svaki put kada dođete kući… „Gdje si bio?“, „Zašto si me ostavio?“, „Obećaj da ćeš sljedeći put i mene da vodiš!“ samo su neke od rečenica koje možete pročitati na tom sretnom licu. Zašto je to tako? Zašto baš psi tako reaguju, dok druge životinje ne ispoljavaju toliku sreću?

Nauka je odgonetnula ovu zagonetku, pa stručnjaci kažu da za to postoje dva razloga:

1. Preci pasa su vukovi.
2. Psi su radoznali.

Evo objašnjenja prvog razloga:

Prije nego što su postali naši ljubimci i vijerni prijatelji psi su bili mnogo sličniji vukovima. U svijetu vukova lizanje po licu i pokazivanje emocija kada ugledaju sebi drago biće je pozdrav dobrodošlice, prenosi B92.

– Za vukove je lizanje ono što je za ljude rukovanje. Ližući člana čopora koji odnekud dolazi vuk saznaje i da li je taj drugi vuk večerao i da li donosi nešto i za čopor, smatra Gregory Berns, naučnik koji je proučavao ponašanje pasa.

On je istraživao kako psi vide ljude i došao do podatka da je za ovaj odnos miris veoma važan:

– Miris vlasnika je taj koji izaziva sreću u psu. Ipak nijedan drugi miris, čak ni miris drugog psa s kojim živi ne izaziva toliku sreću kod psa. Psi nas doživljavaju kao nešto veoma vrijedno i za nas, vlasnike, imaju posebne emocije koje ne pokazuju prema bilo kojem drugom biću.

Drugi pomenuti razlog pseće sreće je njihova radoznalost. Psi nas, po riječima Bernsa, ne vole samo zato što ih hranimo, već i zato što im je s nama život zabavan, nudimo im nova iskustva, vodimo ih na različita mjesta, iznenađujemo ih, a njihovoj prirodi to prija.

Psima je bez vlasnika dosadno, pa je i to razlog njihove radosti kada se vlasnici pojave na vratima. Ipak, naučnici kažu da su psi i ljubomorni na svoje vlasnike, jer “stalno negdje moraju da idu”.

– Pas gori od želje da sazna gdje ste bili, onjušiće vas da sazna da li ste bili s drugom životinjom, da li ste ga iznevjerili i, naravno, na kraju – da li ste im donijeli hranu, kaže Gregory Berns.

Ma šta da je razlog te silne sreće, kad god dođete kući u kojoj vas čeka pas, pomilujte ga, izljubite i poigrajte se s njim. Pokažite mu da vam je s njim ipak najljepše… (Tuzlanski.ba)