Sagledavajući početak NATO bombardovanja na tadašnju SR Jugoslaviju sa distance od 16 godina, vojni analitičar iz Beograda Aleksandar Radić kazao je kako smatra da je bilo mnogo mogućnosti da se postigne političko rešenje problema, ali da nije postojala nijedna relevantna snaga 1999. godine koja je zaista bila zainteresovana za pokušaj da se sa stvarnim, odlučnim, diplomatskim potezima reši problem.
Odgovarajući na pitanje da li je misija koju je NATO sebi postavio kao cilj ispunjena, Radić je naveo da ako se krene od toga da je NATO definisao kao zadatak da izbaci snage bezbednosti tadašnje Jugoslavije i Srbije sa prostora Kosova, onda je to i učinjeno.
„Ali, kada povučemo crtu ispod svega, posledice su katastrofalne, utoliko što Kosovo funkcioniše kao država koja nema opipljive, prepoznatljive izvore prihoda. Očigledno je da tamo postoji jedan visok stepen kriminaliteta, a organizovani kriminal je ono što najviše ugrožava čitav prostor Balkana“, smatra Radić.
Istakao je kako je organizovani kriminal danas zajednički problem svima sa prostora bivše Jugoslavije i nešto sa čime će države morati da se suočavaju godinama.
„Ni Srbija, ni Kosovo nisu mogli da krenu nekim bržim putem ka Evropskoj uniji, tako da smo mi zapravo već godinama ukopani u mestu, a verovatno, da nije bilo tog konflikta, moglo bi da se kaže i da je bilo bržih načina rešavanja nekih problema i stabilizacije regiona posle turbulentnih devedesetih“, naveo je Radić.
Govoreći o šteti koju je NATO bombardovanje nanelo Vojsci Srbije, Radić je rekao da materijalna šteta i nije toliko velika, jer vojska mora biti spremna da je pretrpi, ali da je zato moralna šteta ta koja je velika, jer je čitava serija sukoba koji su kulminirali sa NATO bombardovanjem dovela do pada stvarne volje kod građana Srbije, da vojska može da ponudi rešenje bilo kog problema.
„Bez obzira na to što proučavanja javnog mnijenja pokazuju kako vojska uživa privilegovano mesto u srpskom javnom mnijenju, ipak, realnost je da je srpska vojska izmeštena na marginu socijalnog značaja i više nema ni izbliza onaj značaj koji je nekada imala kao tradicionalna ustanova od poverenja u srpskom narodu“, istakao je Radić.
Upitan za negativan odnos koji javno mnjenje u Srbiji ima prema NATO-u, Radić je rekao da su tome doprinele i srpske političke elite, koje su stimulisale taj negativan odnos naroda, te da je bilo lakše pokušavati stimulisati emociju negativnog odnosa prema NATO-u i na tome zarađivati glasove, nego suočiti se sa činjenicom da je sukob završen, kakav god da je bio, i da Srbija ipak traži kao strateško opredeljenje svoje mesto u EU-u.
„Činjenica je da se ne može doći do Evropske unije bez bezbednosne stabilizacije i da, bez obzira na to što EU insistira na tome da nije uslov ulazak u NATO, niko u tranziciji, niko iz istočne i jugoistočne Evrope nije ušao u EU, a da prethodno nije bio deo NATO-a“, rekao je Radić i dodao da je sada u Srbiji na vlasti jedan skup partija koje pokušavaju da opet učine nemoguće, tj. da ne izazovu javno mnijenje, a da pritom Srbiju dovedu do samih vrata NATO-a.
„Tabu tema je punopravno članstvo, ali Srbija je sve što je moglo da se učini u praksi, osim zahteva za punopravno članstvo, već učinila da bi se približila NATO-u“, naveo je Radić u razgovoru za AA.
NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije bilo je završna faza rata na Kosovu (1996.-1999.). Trajalo je od 24. marta do 1. juna 1999. godine. Predstavlja drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardiranja bosanskih Srba u operaciji Namjerna sila 1995.
Vazdušni napadi su počeli na vojne ciljeve SRJ, ali kasnije bombardovanje je prošireno i na neke druge kapacitete. U napadima su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici, crkve i manastiri. Ekonomski stručnjaci iz Grupe-17 procenili su da je nanesena šteta oko 30 milijardi dolara. Konačan broj žrtava službeno nije objavljen, a procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih.
Napadi su završeni nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslavenske vojske i policije sa Kosova i Metohije, 10. juna. Istog dana u Savetu bezbednosti UN-a je usvojena Rezolucija 1244. po kojoj SR Jugoslavija zadržava suverenitet nad Kosovom, koje je postalo međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a.
(Anadolija)
