Poznata hrvatska književnica i kolumnistkinja Vedrana Rudan redovno intrigira regionalnu javnost kontroverznim tekstovima, u kojima ne štedi kritike na račun savremenog društva i ne boji se da upotrebi svoj britki jezik gde god da smatra da je potrebno.
Poznata Hrvatica ovog puta publici je na svom blogu ponudila vrlo zanimljiv tekst u kome ističe, a mi ga prenosimo u celini.
“U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, nijedan ga roditelj nema.
Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim pločicama, mahao rukama i nogama: “Krava, krava, kravaa, učiteljica je kravaaaaaaa.” Moram vam se pohvaliti, dijete ima deset godina, a broj noge četrdeset i jedan. Za rođendan je dobio mobitel. Čudovište košta sedam hiljada kuna.
Rekla sam ocu moga unuka: “Idiote, sin ti ima sve trojke i dvojku iz matematike, a ti mu kupuješ telefon.”
“Mama!”
Htio je da mi nešto kaže, pa se zaustavio. Ima četrdeset i četiri godine i dva metra, što ne znači da mu ja nisam mama. Krešini roditelji sina ne doživljavaju kao neviđenog divljaka, oni misle da “mali ima karakter”.
Danas sva deca imaju “karakter”. Zato je*u mater i oca učiteljima, zato su učiteljice “krave”, zato mamu i tatu šalju “u ku*ac” kad im oni, rijetko, ali ipak, otmu mobilni iz ruke. Krešina cura, zove se Amijanda i naš mali skupa su dvije nedjelje i tri dana. Juče su to proslavili u piceriji “Hapanjamaama”.
Komad nosi na noktima samo crni lak, u kosi zeleni pramen u šiškama, ružičasti joj seže do pola leđa. Amijanda je, to mi je rekla njena mama, takođe “dijete sa karakterom”. Ima sve trojke, matematiku ima jedan jer je “veliki tremaroš”, a učiteljica je “u klimaksu”. “Već”, rekla sam, “njihova učiteljica nema ni trideset godina?” “Gospođo, danas se svijet brže okreće”, reče mi Amijandina mama.
Kad je mali kod nas ne baca se po podu, ne bulji u telefon, piše zadaću, sam sebi priprema doručak. Jednom sam ga, kad je kao dvogodišnjak dobio napad “karaktera”, polila ledenom vodom pa smo to riješili. Moja djeca su uz pomoć kutlače jako rano izgubila “karakter”. I kćerka i sin su u komunikaciji sa mnom i danas imaju dvoje beskarakterne djece.”
