Ispovijest Beograđanina nakon posjete gradu soli a objavljenoj na jednom blogu uveliko kruži društvenim mrežama među građanima Tuzle. Prenosimo je u cijelosti:
[caption id="attachment_223400" align="alignleft" width="320"]
Nemanja Cvetkovic: "Prilikom posete Tuzli obišao sam klub sa velikom tradicijom i još većim srcem, fudbalski klub Sloboda"[/caption]
Došao sam u Tuzlu poslovno, prvi put, priznajem sa nekom manjom dozom straha da bi mogao neko da me nataba zato što sam Srbin, jer svašta sam čitao u medijima. Seo sam u autobus, autoprevoznik je bio tuzlanski. Dok sam putovao za Tuzlu, malo po malo sam sa vozačem koji je inače rođeni Tuzlak ušao u priču. Već u putu sam video da je to potpuno normalan čovek i potpuno operisan od nekog vida ekstremnog nacionalizma. Pričali smo o svemu i svačemu i zaista, slučajno ili namerno mi smo se u svim temama složili. Kada sam došao u Tuzlu, dočekao me je prijatelj kojeg sam upoznao ranije i sa kojim sam već pio kafu u Beogradu. Srdačno me je dočekao i pružio mi svoj dom. Da ne dužim puno, malo je reći da sam oduševljen tim ljudima iz Tuzle. Možda je malo smešno što ću sada reći, ali u zraku im se ne oseća nacionalizam.
Prijatelj me je odveo da jedem, i došli smo u jedan "fast food" da kupimo sendvič ali neki sendvič u lepini. Verovatno onaj ko je Tuzlak prepoznaće o kom je "fast food-u" reč.
Kada me je prijatelj upoznao sa momcima što rade tu i kada je rekao odakle sam, odmah su mi srdačno poželeli dobrodošlicu i jedan od njih mi je počeo objašnjavati:
"Da bih ti dočarao Tuzlu još bliže, moram ti ovo reći. Ja sam Hrvat, ovaj što će da vas posluži je Srbin, ovaj iza mene je od oca muslimana i majke Srpkinje i osunećen je, a ova žena što s nama sjedi je Hrvatica. Osnovna razlika između nas muških u Tuzli je samo u tome što je neko osunećen a neko nije, eto, to je dakle osnovna pa usudio bih se reći i jedina razlika. Nemoj da te slučajno zavaravaju, ovdje su dobrodošli svi, pogotovu susjedi iz Srbije i Hrvatske i dođi nam opet što prije."
I kako da ja posle ove lepe dobrodošlice i svih stvari koje sam pored ovog doživeo ne dođem uskoro ponovo u Tuzlu?
Želim da ljudi ovu moju ispovest pročitaju i da se rešimo tih nekih predrasuda koje nas koče!
