U augustu se navršava godišnjica od ubistva Nizame Hećimović koju je ubio Nermin Sulejmanović, prenoseći ubistvo na društvenim mrežama.
Osim Nizame, Sulejmanović je tog dana ubio još dvije osobe nakon čega je počinio suicid, a ovaj slučaj otvorio je brojna pitanja koja se tiču rada policije, centara za socijalni rad kao i pravosudnih institucija.
Na meti se tada našla i sutkinja iz Gradačca Lejla Numanović kojoj su mnogi zamjerili što Nerminu Sulejmanoviću nije izdala rješenje o zabrani prilaska Nizami Hećimović. VSTV BiH je danas odbio disciplinsku tužbu protiv Numanović, a njen advokat Mirnes Ajanović za Tuzlanski.ba je pojasnio cijeli slučaj, kazavši i ko je, prema njegovom mišljenju, krivac za trostruko ubistvo u Gradačcu.
Vezani članak
Na samom početku kazao je da je riječ o nezapamćenom slučaju te da je njegova klijentica doživjela javni linč.
''Bilo ko da se našao u poziciji Lejle Numanović, zanemarimo da je sudija, a da je onakav bio napad na nju i da se smatrala odgovornom za zločin u Gradačcu, teško ko bi izdržao sve to. Ja sam kao advokat, imao priliku vidjeti je, tokom prvog dolaska u VSTV na pripremno ročište, neću pretjerati, bilo je kao slomljena ptica na cesti'', opisuje Mirnes Ajanović.
Provjerilo se, kaže naš sagovornik, da li je sutkinja uradila bilo šta nezakonito.
''I u medijima je to bilo predstavljeno da se njoj sudi jer je čak bilo naziva da je pustila tog monstruma na slobodu. Ovde se odvio disciplinski postupak, a prethodno je bio i krivični postupak u smislu provjere da li je sudija uradila bilo šta nezakonito'', objašnjava.
Kantonalno tužilaštvo je utvrdilo da nema nikakvih nezakonitih radnjih, a Ajanović dalje pojašnjava da je sutkinja bila pod disciplinskom tužbom zbog greške tehničke prirode koja je nastala zbog preopterećenosti sutkinje tog dana na poslu, navodeći da je imala 30 naredbi, koje je sačinjavala uglavnom sama i da se koristila ranije utvrđenom sudskom praksom.
''Sudija je samo greškom upisala ime i prezime u jednom dijelu obrazloženja, u ostalim ne. Dakle, nije bilo prepisivanja, kopiranja predmeta ili bilo čega. Mi smo vodili taj postupak, ja sam u uvodnom izlaganju iznio preko 19 dokaza koji pokazuju činjenično stanje da sudija nije kriva'', navodi Ajanović.
Ustanovilo se da ni po toj osnovi sutkinja nije kriva.
''Disciplinska komisija je zauzela stav da ne postoji odgovornost sudije, da nije nemarom i nepažnjom vodila taj predmet, i praktično s ovim se pravosnažno okončava pravosudni postupak u svakom smislu protiv sudije Lejle Numanović. Ona je sad s ovim uslovno rečeno, slobodna, nije bila niti kriva, ali dokazano je da je postupak protiv nje bio neosnovan'', ističe.
Po prvi put je Ajanović iznio i svoje mišljenje u pogledu slučaja iz Gradačca kazavši da tačno zna gdje je napravljen propust.
''Ja želim ovdje ispričati nešto što nisam rekao u javnom saopštenju. Ja hoću da kažem ko je odgovoran za Gradačac. U okolnostima kada je policija evidentirala da je kod Nizame bilo povreda, morao se obavijestiti dežurni tužilac. Svi tužioci u takvim okolnostima odmah daju nalog za pritvor. Ovdje toga nije bilo.
Ovdje ovo rješenje koje je upućeno bez jednog dokaza, bez dokaza da se radi o kriminalnom licu, odnosno o licu koji je osuđivan ranije, bez dokaza gdje je i izjava Nizame je povučena, a sudija tad ne smije zasnovati svoju odluku na povučeno ime. Sudija Lejla Numanović nije mogla uraditi ništa, morala je odbiti zahtjev, ali moralo se obavijestiti tužilaštvo i tad bi lice koje je sve uradilo sigurno završilo u pritvoru'', kaže Ajanović.
Vezani članak
Dalje naglašava da se očito tražio krivac i žrtva, a da on nije dozvolio da to, bez dokaza, bude sutkinja Numanović.
''Ja to nisam dozvolio na bilo kakav način. Ja sam je naravno odbranio pravnim argumentima i činjenicama.
Tu je gdje je, svi sad nosimo teret, svih naši pozicija, položaja, ali imamo sad čistu situaciju, znači sve što se tiče sudije Lele Imanović je završeno, ona više nema nikakav postupak da se može voditi protiv nje, a i evo za javnost da se zna gdje je odgovornost za slučaj Sulejmanović, on je morao biti pritvoren tog dana, a bilo bi pritvoren da se obavijestio dežurni tužilac'', objašnjava.
Sutkinja nije mogla donijeti zabranu za Sulejmanovića jer je čak i Nizamina izjava prije toga bila povučena, naglašava.
''Sudija je dužna ukoliko postoje dokazi, donijeti odluku o zabrani prilaska za lice za koje postoje dokazi. A suprotno, ako nema takvih dokaza, sudija bi napravila zloupotrebu položaja jer niko ne smije nekome zabraniti bez ikakvog osnova pristup bilo kome. A u ovoj situaciji imali smo ovako činjenično stanje, sudija je ispravno postupila, ali u drugim procesnim radnjama država je zakazala'', zaključuje za kraj našeg razgovora.
