Cijela Srbija je duboko potresena pričama trudnica i porodilja koje su preživjele akušersko nasilje u porodilištima.

Neke od njih su, nažalost, izgubile svoje bebe greškom ljekara.

O akušerskom nasilju se prethodnih dana mnogo govori, ali i o uslovima u porodilištima u kojima se rađaju novi životi, a koji su, slobodno možemo reći, katastrofalni, piše nova.rs.

Zbog svega toga, jedan Željko Sutuljić iz Ljiga koji je po struci moler, ali po „funkciji“ otac svjestan kroz šta sve jedna žena prolazi u porodilištu, odlučio je da svoje zanatske usluge ponudi porodilištu u Gradskoj bolnici Zvezdara u kom je njegova žena trebalo da se porodi.

“Ja sam moler, ali prije svega suprug i otac. Nažalost, žena se danas ne poštuje kao što je to bilo nekada. Žena rađa novi život, produžetak loze, žena se muči, rizikuje svoj život. Slušao sam prethodnih dana sve o nemoćnoj Marici iz Sremske Mitrovice koja je zbog akušerskog nasilja ostala bez svoje bebe, ali i o drugim ženama koje su po društvenim mrežama pisale šta su sve preživjele. I rastužio sam se, gotovo pa rasplakao zbog toga”, rekao je Željko.

Pošto je, kako priča, njegova žena trebalo da se porodi u Gradskoj bolnici Zvezdara, ali nije zbog pandemije koronavirusa, on se dosjetio da kontaktira doktorku iz te ustanove i da joj kaže kakva mu je ideja.

„Zapravo, ovo je bila ideja moje supruge jer ni ona nije ostala imuna na sve tužne priče prethodnih dana. Sjetili smo se doktorke Svetlane Erić, ona je šef patologije trudnoće, pozvao sam je i pitao da li bi bilo izvodljivo da sredim zidove na tom odjeljenju. Dakle, da izmalterišem gde je potrebno, izgletujem, okrečim. Sve kompletno“, priča naš sagovornik.

Doktorka je, kaže Željko, bila oduševljena.

Iako je prvobitni plan bio da sredi zidove u svim sobama, ambulantnoj sali i jednom apartmanu na ovom odjeljenju, Željko je odlučio da proširi svoju ideju, pa je tako putem društvenih mreža pozvao sve koji bi željeli da učestvuju u ovoj akciji i da mu pomognu da se zamijene dotrajali podovi.

Postojala je ideja i o sređivanju zajedničkog kupatila za trudnice, međutim za sada je to na dugačkom štapu.

„Teško je naći sponzore i uopšte ljude koji bi željeli da izdvoje svoje vrijeme i učestvuju u zajedničkim radovima. Ja to razumijem. Svi imaju neke svoje obaveze i u redu je, ko može, dobrodošao je, ko ne može, nema veze. Ja još uvek ne znam koliko ću imati posla u porodilištu jer je stari  objekat u pitanju, zidovi su visoki, dok ne krenete da radite ne znate šta vas čeka, ali sigurno je da će mi biti potrebna makar jedna sedmica“, dodao je.

Nada se da će radovi početi oko 8. marta, kada se obilježava Dan žena. Ipak, još uvek nema sav potreban materijal. Zato i poziva sve ljude koji imaju dobru volju da pomognu.

Izričito kaže da ne želi imati ikakve veze sa novcem, pa stoga nema nikakvog prikupljanja financijskih sredstava, nego je sve isključivo u vidu doniranog materijala i fizičke pomoći.