Nastavljeno je suđenje ozloglašenom kriminalnom klanu Veljka Belivuka, zvanom Velja Nevolja i Marka Miljkovića, a svjedočila su trojica ključnih svedoka – Bojan Hrvatin, Srđan Lalić i Nikola Spasojević.

Nakon izlaganja Vojislava Đorđevića, rukometaša Parizana, koji se brani sa slobode, a koji nije govorio na prethodnom ročištu, prvi je ustao Srđan Lalić, jedan od trojice optuženih koji su sklopili dogovor sa Tužilaštvom.

Sudija je potom odredila pauzu od 40 minuta nakon koje je odbijen zahtev advokata Marka Miljkovića da Hrvatin i Spasojević ne budu u sudnici dok Lalić izlaže.

Hronološko svjedočenje

“Započeo bih svoje svjedočenje hronološki. Belivuka poznajem dugi niz godina, a od 2016. smo sarađivali na poslovima sa drogom. Miljkovića sam upoznao preko Belivuka kao njegovog prijatelja i poslije ubistva Aleksandra Stanokovića, od tada sam ih viđao zajedno. Zajedno sam nadalje učestvoavao sa njima.

Učestvovao sam u pratnji i opservaciji ljudima koji su pripadnici škaljarskog klana i koji su bili prijetnja po život Belivuku. 2017. godine Belivuk i Miljković traže da učestvujem u pratnji i opservaciji Vlastimira Miloševića.

Miljković mi je objasnio da su u zavadi i da je Vlastimir tražio da mu se baci Molotvoljev koktel u stan u Krnjači. U januaru odlazimo u 27. marta gdje smo locirali njegov auto Wolksvagen plavi koji je bio parkiran ispred mašinskog. Ja sam postavio GPS lokator na točku u tom periodu, također sam organizoao u postavljanju skrivene kamere, preko puta stana Vlastimira Miloševića, a snimak je bio skriven u stanu preko puta Vlastimirovog koji je koristio Nikola Spasojević.

Nisam znao da će biti likvidiran, o likvidaciji sam saznao putem medija, a kasnije mi je Miljlković u razgovorima pričao kako je jedva ubjedio Jankovića da krene sa njim u izvršenje”.

Lalić je nastavio da opisuje sve hronološki:

“Poslije izvršenja tog krivičnog djela ja sam napustio zemlju jer sam pretpostavio da ću biti uhapšen. U inostranstvu sam se bavio mahom prodajom drogom.

Otvorio sam firmu u Pragu i ja sam bio vlasnik, a moj prijatelj Boris Vojinović koji je bio frouzen je bio direktor. Ta firma je nastala zbog partnerstva sa Skajem. Poslije njihovog izlaska iz pritvora mi stupamo u kontakt preko Skaja. Moj nadimak je bio “Ber Mils”, Miljković “Kratos”, Velja “Soprano”.

Odlazim do Španije, tamo upoznajem Marka Budimira koji je bio “Katona” na Skaju, Nebojšu Jankovića “Hel Boj”, Luku Živanovića, još jednog momka za koga mislim da se zove Duško, međutim on je poslije uhapšen u Barceloni zbog ubistva u Marbelli.

Luka Živanović je organozovao transport narkotika uglavnom za kavački klan ali i druge kriminalne gurpe, prevozilo se na desetine kilograma narkotika uglavnom skank, hašiš. U taj posao su bili uključeni Velja i Marko. Janković i Budimir su bili tu da bi vršili transport”.

Miljković objašnjava da se formira jaka grupa oslonjena na kavački klan na Nikitu, Radoja Zvicera, ali i pominje Radoja Živkovića.

“Nikita je trebalo da opserviva pripadnika škaljarskog klana. Otišli smo do Marbelle, izvršili fotografisanje, poslali smo slike Zviceru. To je bilo to. Vratili smo se u Barscelonu, zaustavili su nas policajci. Legitimisali nas, vozili smo se Miljkovićevim BMW, legitimisao sam se sa originalnim hrvatskim dokumentima koja su bila na tuđe ime. Oni su vršili potom transport narkotika, vrlo brzo smo se našli, već se krajem aprila vratio u Srbiju, ilegalno sam prešao granicu preko Mađarske.

Simbolično prodavao drogu

Nastavljam da se bavim prodajom Skaja. Učestvujem u sređivanju bunkera, postavljanjem kamera, i pored prodaje Skaja simbolično sam učestvovao u prodaji droge u Beogradu.

“Kada sam došao u Beograd, Miljković i Belivuk su mi detaljno ispričali o ubistvu Gorana Mihajlovića, on je na Skaju bio “nn”. Pokazuju mi neke druge slike njegove, sa njegovim ugljenisanim tijelom, detaljno mi ispričali kako su ga ubili ubrizgavanjem cijanida iz šprica direktno u usta bez igle. Rekli su mi da su u to radili u nekoj kući, ali je ja nisam tada još vidio.

Ispričali su da su poslije ubistva Mihajlovića preko njegovog skaja nabavili nešto oružja, droge, pola kilograma kokaina

To je suštinski sve za Mihajlovića o čemu imam saznanja. Taj bunker dobija neku svoju formu, ništa se posebno ne dešava, da bi u jesen krajem godine kada smo bili na utakmici Čukarički – Partizan na Banovom brdu i tada se od naših navijača odvojila grupa koja je bila oko Kiće Markovića. Došli smo do toga da može biti neki problem, sutradan smo došli do saznanja da su htijeli da nas napadnu dan ranije, ali se nisu usudili.

Tih dana kada smo bili na stadionu, dan poslije utakmice zamolio me je da mu pozjamim Škodu koju sam koristio i sa braćom Budimir i Belivukom je otišao na sastanak sa Dejanom Lazarevićem na balon na Banovom brdu.

Rekli su – upecali smo Kiću. Bilo mi je bitno samo da li je neko djelo učinjeno sa tim autom. Par dana kasnije mi je Miljković rekao da budem na nekom javnom mjestu da me neko snimi što sam i učinio i vidio sam nakon toga da je Marković likvidiran. Detaljno su mi Lainović, braća Budimir pričali. Lainoviću su dali da likvidira, kaput, on ima specifičaln hod i malo stomak.

Lainović je odložio oružje u Škodi, a potom ga je neko od Budimira odvezao u štek-stan. Stan u kojem je tada boravio Lainović, on je “Meisin”, a potom bio “Džihani Džon” na Skaju. Ja sam ga nekoliko puta obilazio u tom stanu.

Odlazimo u Atinu u decembru 2019. godine tamo je bilo dvadesetak pripadnika kavačkog klana zbog Dedovića, Kožara… U januaru sam otišao avinom u Atinu sam i našao sam se sa Lainovićem. Kasnije je izbio problem sa Lainovićem, uhapšen jer se potukao sa nekim drugima i nađen mu je pištolj sa prigušivačem.

Pokazao mu sliku ubijenog

Ja sam bio na vezi između Zvicera i Lainovićeve mame koja je bila upisana kao “Big mama”, a brat “Solomon”, a Zvicer nije htio da komunicara direktno sa njima.

Nekoliko mjeseci kasnije Lainović i Brašnjević odlaze u Sjevernu Makedoniju, a potom na Kosovo.

Jednom mi Miljković govori da se Skaj aparati sprže Lainovićevoj majici i bratu. On mi objasni da je Lainović postao svojeglav i da može da bude velika opasnost i da kompromituje materijal.

Pokazuje mi slike likvidiranog Lainovića koji je najverovatnije ubijen na Kosovu. Lainovića su ubili hicem iz pištolja u glavu. Sliku koju sam mogao da vidim na kojoj se vidi isprebijan Lainović, naduvenog lica, ležao je na travi.

On je bio vrlo koristan, izvršio je dve drske likvidacije. Trebalo je da njima dvojici bude isplaćeno milion eura, a Zvicer je donio odluku da se ipak četvorici podjeli po 250 hiljada eura, piše Blic.rs.