Nije neobično što danas, među strijelcima, u protivgradnoj zaštiti ima žena. Ali jedna među njima jeste neobična – nalazi se na Ponikvama, iznad Užica, ima 76 godina, a na oblake ”puca” duže od tri decenije. I dok neki, zbog nerednovnih primanja odustaju od ovog posla, ona se ne predaje.
Užička Ani nema četiri pištolja, ali ima čitavu raketnu stanicu. Život je posvetila borbi protiv gradonosnih oblaka, osmatranju neba i čuvanju narodne imovine. Zato se Stanka od radio-stanice ne odvaja.
„Ovo je najpreče, ovo je najveća briga. Kad mi uzmu radio-stanicu u septembru, razduže te, nema… Saživio si se ti sa tom stanicom i gotovo“, kaže Stanka Ristić, strijelkinja protivgradne stanice na Ponikvama.
Za bolest nema vremena, život je, kaže, nikada nije mazio. Najsretnija je kada ima dovoljno raketa.
„Bitno je da ovaj narod odbraniš od grada. Nisu bitne pare, nisu bitne – bitan je onaj posao kad radiš da ga cijeniš. Ja sam znala da oni plaćaju 4.000 dinara, pa šta ću“, govori Stanka.
Uprkos godinama, a 80. se bliži, još je hitra i pouzdana. O svom poslu govori sa mnogo elana.
„Namjestiš brzinu, brzo uključiš i paalii“, objašnjava baka kako se puca na oblake za RTS.
U životu između neba, tmurnih oblaka i plodnih njiva i voćnjaka, Stanka je pronašla svoje zadovoljstvo. Sretna je kad kažu da je spasila njive i kad se sa Ponikava čuju njene rakete.
„Kad bih živjela još 10 godina ne bih napuštala – ne bih, i da, što vikali, pokoljence da dođem ovde ako budem bila sposobna da ubacim rakete i da radim“, govori kroz osmijeh ova 76-godišnjakinja. (Tuzlanski.ba)
