Kako trenutna dešavanja regiona i svijeta utiču na mentalno zdravlje? Da li smo trenutno više izloženiji napadima panike, kako ih prepoznati i kako ih sanirati?

Odgovore na pitanja otkrila je psihoterapeutkinja Sanja Dabović Perašević u emiisji „Jutro“ na TV Prvoj.

„Napad panike se javlja kada se desi jako stresna situacija koju ne možemo da procesuiramo, naš mozak to ne može. To je način da se naš organizam odbrani. Jako je neprijatan i intenzivan i ne možemo da pretpostavimo u kom trenutku, kad i gdje će se desiti. Nije samo napad panike jedan od načina sa kojim se nose djeca, roditelji, ali i novinari. To je samo jedan od načina sa kojim se nosimo u ovom traumatskom događaju“, rekla je Sanja Dabović Perašević.

Napad panike nema prvi simptom po kome može da se prepozna, ističe psihoterapeutkinja.

“To je skup simptoma koji se jave. Bitno je da kažemo da jako brzo dolazi do visokog intenziteta, traje oko deset minuta, a javlja se ubrzan rad srca, što najviše uplaši osobu jer mnogi pomisle da je srčani udar. Javlja se preznojavanje, usporeno disanje, jer kad se ubrza puls, pliće se diše. Može da dođe do trnjenja ruku. Sve je to propraćeno jakim mislima kojima ne možemo da se odupremo poput ‘Dobiću srčani udar’, ‘Umrijet ću'“, kaže psihoterapeutkinja i otkriva šta prethodi napadu panike:

“Zavisi. Postoje manji napadi koji se javljaju i onda dolazi do jednog napada. To je usred kumulativnog stresa. U ovakvim situacijama koje su traumatske, može da se javi odjednom, bez bilo kakvog prethodnog znaka. Može da se desi kod kuće, na ulici, nema pravila. Nije vezan za uzrast, ali postoje neki tipovi ličnosti koji su izloženiji, a to su anksiozni ljudi. Ipak, to nije apsolutno pravilo”, objašnjava psihoterapeutkinja.

Zatim, postavlja se pitanje kako sebe da smirimo kada dođe do napada panike.

“Moram da priznam da je to jako neprijatan osjećaj i da ne znam koliko u tom trenutku možemo racionalno da razmišljamo. Kao neko ko je sam to preživio, iako sam psiholog i znam simptome, bilo mi je jako teško da odreagujem. Uspjela sam da racionalizujem time da znam da će trajati deset minuta i da nije srčani udar. Toliko je jak intenzitet da je najbolje, ako možemo, da pozovemo osobu od povjerenja, prijatelja, partnera, roditelja i da kažemo da nam se nešto dešava. Potrebno je da nas neko umiri”, savjetuje Sanja Dabović Perašević.

Mnogi se brinu da li napad panike može da izazove srčani udar.

“Napad panike ne može da izazove srčani udar. Lupanje srca jeste jako neprijatno, a pojačava se sa našim mislima. Lijek za smirenje ne može da pomogne, jer će napad proći za deset minuta. Nažalost, najbitnije da sačekamo i da probamo dublje da dišemo. Fokusom na disanje možemo da ublažimo napad panike. Mnogi kažu da možemo da uzmemo kesu i da dišemo u kesu, ali nekima to ne pomaže. Trebalo bi da se više fokusiramo na ono što je oko nas, jer na taj način prebacujemo fokus. Nesvjesno ćemo početi dublje da dišemo“, kaže psihoterapeut Dabović Perašević.