Stručnjaci u Velikoj Britaniji nedavno su pokrenuli inicijativu da se u vodu za piće više ne dodaje fluor.

Generalno gledajući vode u Srbiji su siromašne fluorom, izuzimajući nekoliko manjih područja gdje postoji endemska fluoroza. I u Srbiji je ustanovljena direktna veza između koncentracije fluora u vodi za piće i pojave karijesa kod školske djece. Uglavnom u vodi za piće ima malo fluora pa je pojava karijesa visoka. Rijetke su sredine gdje je koncentracija fluora optimalna i one se karakterišu niskom incidencom karijesa kod školske djece piše B92.

Studija koja je pokrila 98 odsto ljekara opšte prakse – privatnika u Engleskoj pokazala je da je usporen rad tiroidne žljezde 30 odsto učestaliji u oblastima u kojima se voda najviše fluoriše.

To može da znači da i do 15.000 ljudi nepotrebno pati zbog problema uzrokovanih smanjenom funkciom štitaste žljezde, koji mogu izazvati depresiju, gojenje, umor i bolove u mišićima.

Novo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kentu predvodio je profesor Stiven Pekam koji je primijetio razliku u broju slučajeva smanjene aktivnosti tiroide u različitim krajevima Engleske u zavisnosti od toga koliko fluora se dodaje u vodu za piće.

“Slaba aktivnost štitaste žljezde može biti veoma opasna i izazvati dugoročne zdravstvene probleme. Mislim da vlasti moraju razmotriti da li uopšte treba dodavati fluor u vodu. Postoje mnogo bezbjedniji način da se popravi zdravlje zuba”, kaže Pekam.

Fluor je element koji se nalazi u vodi u različitim količinama i u zavisnosti od regiona. Iako se unos jedinjenja ovog elementa povezuje sa smanjenim rizikom od propadanja zuba i otpornosti gleđi na bakterije, ranije studije su pokazale da sprječava proizvodnju joda, koji je ključan za zdravu tiroidu.

Ipak, dr Sandra Vajt koja je direktor Agencije za javno dentalno zdravlje Engleske kaže da se dokazi o štetnosti fluora stalno preispituju, ali da do sad nije pronađen čvrst osnov da se izbaci iz upotrebe.

“Ukupni dokazi pokazuju da je fluor bezbijedan i da nije povezan sa smanjenim funkcijama štitaste žljezde”, kaže ona.

I neki drugi stručnjaci takođe su upozorili da posljednje istraživanje koje preispituje opravdanost fluorisanja vode, možda nije primjenilo adekvatan metod.

“Moguće je da je učestalost smanjenog rada tiroide u oblastima u kojima se dodaje najviše fluora u vodu zapravo posljedica drugih faktora. Potrebne su strože epidemiološke metode, kako bi ovaj naučni tim testirao svoju ideju”, kaže profesor Dejvid Kogon, profesor medicine rada na Univerzitetu u Sauthemptonu.

Studija je objavljena u stručnom časopisu “Journal of Epidemiology and Community Health”.

(Tuzlanski.ba)