Iako se demencija smatra bolešću starosti, upozoravajući simptomi se zapravo mogu pojaviti mnogo ranije. Ovo je rani znak demencije koji se javlja u tridesetima.

Šta je demencija?

Demencija nije posebna bolest, već je opšti termin za oštećenu sposobnost pamćenja, razmišljanja ili donošenja odluka koje ometaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Alzheimerova bolest je najčešći tip demencije. Iako demencija uglavnom pogađa starije odrasle osobe, ona nije dio normalnog starenja.

Šta izaziva demenciju?

Demencija generalno uključuje gubitak pamćenja. Često je to jedan od ranih simptoma stanja. Gubitak pamćenja može imati različite uzroke. Alzheimerova bolest je najčešći uzrok demencije kod starijih osoba, ali postoje i drugi uzroci demencije. U zavisnosti od uzroka, neki simptomi demencije mogu biti reverzibilni.

Simptomi demencije

Oni se obično razvijaju u šezdesetim godinama života ili kasnije.

Kognitivne promjene

1. Gubitak pamćenja, koji obično primijeti neko drugi.

2. Problemi u komunikaciji ili pronalaženju riječi.

3. Problemi sa vizuelnim i prostornim sposobnostima, kao što je izgubljenost tokom vožnje.

4. Problemi sa rasuđivanjem ili rješavanjem problema.

5. Problemi u obavljanju složenih zadataka.

6. Problemi sa planiranjem i organizacijom.

7. Loša koordinacija i kontrola pokreta.

8. Konfuzija i dezorijentacija.

Psihološke promjene

1. Promjene ličnosti.

2. Depresija.

3. Anksioznost.

4. Agitacija.

5. Neprikladno ponašanje.

6. Biti sumnjičav, paranoičan.

7. Vidjeti stvari koje ne postoje, poznate kao halucinacije.

Rani znak demencije koji se javlja već u tridesetim

Demenciju karakterišu mnoge i nagle promjene raspoloženja. Danas se sve više govori o demenciji sa padom kognitivnih sposobnosti, naročito zbog slučajeva poznatih osoba, npr. Bruce Willis. Iako se demencija u osnovi smatra bolešću starosti, simptomi mogu mnogo ranije upozoriti na njen rizik, upravo na to skreće pažnju studija iz 2022. godine.

U svom istraživanju koje je uključivalo više od 600 ispitanika srednjih godina (uzrasta od 35 do 64 godine) i 2.600 ispitanika starosti 79 i više godina, istraživači sa Univerziteta u Birminghamu su otkrili da su oni koji često pate od noćnih mora u značajno većem riziku od demencije. Odnos je zaista šokantan: najmanje jedan loš san nedeljno u srednjim godinama čini nas četiri puta sklonijim kognitivnom padu. U starijoj starosnoj grupi, ista pojava udvostručuje šanse za kasniji razvoj demencije.

Važno je dodati da se ne radi samo o lošim snovima, već o noćnim morama koje uplaše čovjeka, to pogađa otprilike 5 odsto odrasle populacije. Mučne noćne more mogu biti uzrokovane i stresom i anksioznošću, ali zanimljivo je da se ovaj fenomen povezuje i sa pojavom Parkinsonove bolesti.

Prema istraživačima, jedno od mogućih objašnjenja bi moglo biti da loš kvalitet sna dovodi do akumulacije određenih proteina povezanih sa demencijom, dok druga teorija sugeriše da nas ista genetska promjena može predisponirati za oba fenomena. (Lepotaizdravlje.rs)