Nedjelja, 19. Maja 2024.
Tuzlanski.ba logo

Napor i ljutnja u kombinaciji mogu izazvati infarkt

Preuzmite sliku

Ako ste ljuti ili uznemireni, bolje se smirite prije no što krenete na oštro trčanje ili u teretanu. Velika međunarodna studija povezuje težak napor pod stresom ili ljutnjom s trostrukim povećanjem rizika od srčang napada u roku od jednog sata.

Redovna fizička aktivnost jeste zdrav protivotrov za stres i pomaže sprječavanje srčanih bolesti, ali najveći problem je što je previše ljudi premalo fizički aktivno. Novo istraživanje ukazuje da za fizički napor postoji i dobro i loše vrijeme, i da ekstremi mogu izazvati štetu.

“Ova studija je još jedan dokaz povezanosti uma i tijela. Kada ste ljuti, nije vrijeme da izađete i nacijepate gomilu drva“, rekao je Bari Jacobs, psiholog u Zdravstvenom sistemu Krozer-Kistoun u Philadelphiji i član Američkog udruženja za kardiologiju.

On nije učestvovao u izradi studije koju je predvodio Institut za istraživanje javnog zdravlja kanadskog Univerziteta na Mekmaster u Hamiltonu, u Ontariju. Rezultati je danas objavio časopis Američkog udruženja za kardiologiju “Cirkulacija“.

Ranije studije su razmatrale ljutnju i napor kao okidače srčanog udara, ali većina ih je bila mala ili u samo jednoj zemlji, ili je obuhvatala premalo žena ili manjina. Nova studija je u 52 zemlje obuhvatila 12.461 čoveka koji su imali infarkt. Njihova prosječna starost je 58 godina, a tri četvrtine su muškarci.

Oni su odgovarali na pitanja o tome da li su bili ljuti ili uznemireni, ili su imali težak napor jedan sat prije srčanog udara ili u isto vrijeme prethodnog dana. Na taj način naučnici su mogli da uporede rizik za iste ljude u različito vrijeme i posljedice potencijalnih okidača infarkta.

Ljutnja ili uznemirenje udvostručava rizik od simptoma srčanog udara u roku od jednog sata, a i težak fizički napor čini isto. A tek i jedno i drugo istovremeno više nego utrostručava rizik od srčanog udara.

Rizik je najveći između 18.00 sati i ponoći, nezavisno od drugih faktora kao što su pušenje, visok krvni pritisak i gojaznost.

Važno upozorenje: Pacijenti koji su prijavili stres ili ljutnju, i oni koji su nedavno imali srčani napad, mogu biti skloniji da napad ponovo dožive ili da pomisle da im se to desilo. Isto tako, naporne aktivnosti su što god pacijent tako shvata – nekima je to penjanje uz stepenice, a drugima je to maraton.

Studija, međutim, ne može da dokaže uzrok i posljedicu. Ali, ona je vjerovatno najbolja dostupna informacija jer nije moguće nasumično narediti ljudima da budu ljuti i vežbaju, i onda videti koliko ih ima srčani napad.

To je dovoljno veliki uzorak za pouzdanost nalaza“, rekao je Jacobs.

Svi moramo naći načina da izmjenimo svoje emocionalne reakcije i da izbjegnemo ekstremni gnjev“, kao što je da sami sebi skrenemo pažnju na nešto drugo, da izađemo iz stresne situacije, da pokušamo da je vidimo iz drugačije perspektive, da o njoj razgovaramo i dobijemo podršku drugih ljudi, rekao je on.

Nalazi ove studije su i biološki prihvatljivi. Emocionalni stres i napor mogu povećati krvni pritisak i ubrzati srčani ritam, promeniti protok u krvnim sudovima i smanjiti snabdevanje samog srca krvlju, rekao je vođa studije, dr Andrew Smit sa Univerziteta Mekmaster. Ako su arterije već začepljenje plakom, okidač može da blokira protok krvi i dovede do srčanog udara.

“S praktičnog stanovišta, dešava se da je izloženost takvim ekstremima neizbežna“, rekao je Smit.

Mi i dalje svima preporučujemo redovnu fizičku aktivnost, uključujući i one koji koriste vježbe da bi se oslobodili stresa“, ali ljudi ni u takvim prilikama ne bi trebalo da idu dalje od svoje uobičajene rutine, rekao je on.

Studiju su finansirali Institut Kanade za zdravstvena istraživanja, državni organi raznih zemalja i donacije nekoliko farmaceutskih kompanija.

Tuzlanski.ba možete pratiti i putem aplikacija za Android i iPhone mobilne uređaje

Ključne riječi: , ,