Energetska kriza i nazapamćen rast cijena energenata su pred privrede regiona, a posebno mala i srednja preduzeća, postavili velike izazove. Suočena sa neminovnošću energetske tranzicije i procesa dekarbonizacije, a sa ciljem da postanu energetski efikasna i ostanu konkurentna, ova preduzeća kreću da biju bitku u kojoj im trenutna politička i ekonomska situacija neće biti saveznici, a sistemska podrška država takođe izostaje.

Priča o energetskoj tranziciji firme iz Tuzle, mesnoj industriji Menprom, koju predstavljamo u okviru serijala Šampioni energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu dobar je primjer prakse i svojevrsni vodič za pametno promišljanje upravljanja energetskim potrebama preduzeća, razvoj, domaćinsko poslovanje i odgovorni odnos prema životnoj sredini i lokalnoj zajednici.

Kao izuzetno energetski neefikasni subjekti koji troše i nekoliko puta više energije u odnosu na EU prosjek, mala i srednja preduzeća u Bosni i Hercegovini, ali i drugim zemljama regiona, odavno su zrela za ozbiljna rad i unapređenja u energetskom menadžmentu.

Eksperti su saglasni da bi dobrim upravljanjem energetskim tokovima u malim i srednjim preduzećima potrošnja mogla da se smanji, prema određenim primjerima iz prakse, od 20 do 30 odsto.

Dobrim upravljanjem energetskim tokovima u malim i srednjim preduzećima, potrošnja bi mogla da se smanji od 20 do 30 odsto

Sa početkom energetske krize i rastom cijena energenata, ali i ciljevima koje su zemlje regiona preuzele u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i implementacije Zelene agende, jasno je da su rad na unapređenju energetske efikasnosti i dekarbonizacija postali prioriteti svih onih preduzeća koja žele da budu konkurentna, ali i profitabilna.

Uz to, odnos prema okruženju, bilo da je riječ o prirodi ili lokalnim zajednicama, postaje sve važnija komponenta poslovanja. Dokaz za to je i mesna industrija Menprom.

Menprom je osnovan 1990. godine, a od 1998. godine se bavi proizvodnjom proizvoda od mesa. Vrhunski mesni delikatesi od visokokvalitetnog pilećeg, goveđeg i purećeg mesa čine ih jednom od vodećih mesnih industrija u BiH.

„Strateška orentacija kompanije Menprom na obnovljive izvore energije rezultat je visoke poslovne svijesti o važnosti vlastitog doprinosa ublažavanju klimatskih promena. Pohvale kupaca, lokalnih partnera, ali i članova lokalne zajednice, kao i njihova podrška kada smo instalirali solarnu elektranu, su nas prijatno iznenadile i dale nam dodatni vjetar u leđa“, kaže Merima Dževdetbegović, zamjenica direktora preduzeća Menprom u razgovoru za portal Balkan Green Energy News.

Merima je članica Uprave Menproma i zajedno sa ocem, osnivačem firme, i mlađom sestrom i bratom već 24 godine uspješno vodi firmu koja ima konstantan rast i razvoj i čiji se proizvodi danas prodaju u BiH, ali i inostranstvu.

Iskustva u radu sa malim i srednjim preduzećima pretočiti u politike zvanične i sistemske državne podrške

Menprom je jedna od 20 firmi, koje učestvuju u jednom od trenutno najboljih projekata u regionu Zapadnog Balkana – Energetska tranzicija u industriji BiH. Projekat uz pomoć Švedske realizuje Regionalni centar za održivu energetsku tranziciju (RESET). Njihov tim eksperata radi sa preduzećima iz Bosne i Hercegovine i pomaže im da uvedu energetski menadžment kao održivi mehanizam za unapređenje energetske efikasnosti, praćenje potrošnje, upravljanje energijom i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Prema riječima eksperta na projektu Damira Kapidžića, sertifikovanog energetskog oditora i energetskog menadžera, RESET testira, unapređuje i prilagođava ekonomski najefikasnije mjere za unaprijeđenje energetske efikasnosti u sektoru malih i srednjih preduzeća, a kao dio cjelokupnog procesa dekarbonizacije i ozelenjavanja sektora.

Profesor Kušljugić: Energetski menadžment, mjere energetske efikasnosti i zelena energija jačaju cijelu ekonomiju BiH

Stečena iskustva i zaključke ovaj, kako za sebe vole da kažu, think and do thank (institut vrhunskih stručnjaka koji promišlja, ali i djeluje u praksi), na kraju projekta će definisati politike koje bi trebalo uvrstiti u zvanične državne politike za sistemsku podršku malim i srednjim preduzećima u BiH u procesu energetske tranzicije.

Profesor Mirza Kušljugić, ekspert za energetiku i jedan od osnivača RESET-a, naglašava da energetski menadžment, mjere energetske efikasnosti i zelena energija ne samo da pomažu MSP, već i jačaju cijelu ekonomiju BiH. „Kroz ovaj projekat RESET nastavlja svoju misiju da privrednicima, građanima i donosiocima odluka u regionu prenese poruku da će organizovano sprovedena energetska tranzicija biti prilika za razvoja regiona, a stihijski sprovedena uzrok novih lomova,“ rekao je profesor Kušljugić.

Multidisciplinarni tim za pametnu energetsku tranziciju

Proces energetske tranzicije tuzlanske mesne industrije, prema riječima Merime Dževdetbegović, je započeo 2019. godine, kada je formiran multidisciplinarni tim sa idejom da se sagledaju razvojne potrebe i prilike. Ambicije menadžmenta poklopile su se i sa RESET-ovim projektom saradnje sa proizvodnim preduzećima iz BiH.

Nakon sprovedenog energetskog pregleda (eng. energy audit), identifikovane su moguće mjere unapređenja energetske efikasnosti i primjene zelenih tehnologija. Na osnovu pripremljenih idejnih projekata, Menprom se opredjelio da investira u nekoliko manjih mjera i tri značajnija projekta: zamjena peleta toplotnim pumpama za kompletno grijanje i dio hlađenja, rekuperacija otpadne toplote sa kompresora rashladnih komora za zagrijevanje sanitarne vode i izgradnja solarne elektrane.

Finansiranje iz sopstvenih sredstava, ali i subvencije

Osim odluke Menproma-a da želi da unaprijedi segment upravljanja energetskim potrebama preduzeća, važan dio procesa je bio i praćenje i identifikovanje konkursa i javnih poziva što nacionalnih institucija, što međunarodnih finansijskih institucija, koje su kroz programe obezbjeđivale i sufinansiranje za implementaciju zelenih tehnologija i unaprijeđenje energetske efikasnosti.

Menprom je tako za projekat ugradnje toplotnih pumpi od 35 kilovata (kW) i 21 kW za grijanje i 29 kW za hlađenje, vrijedan 26.000 eura, dobio pomoć od Ministarstva prostornog uređenja i zaštite okolice Tuzlanskog kantona, a za investiciju od 22.000 eura za korištenje otpadne toplote, podršku je dao Fond za zaštitu okoliša FBiH.

Solarna elektrana kruna energetske tranzicije Menproma

Kao kruna rada na unaprijeđenju energetskog menadžmenta preduzeća, u maju ove godine puštena je u rad solarna elektrana od 445 kW. Solarni paneli postavljeni su na upravnoj zgradi i proizvodnim pogonima.

Solarnu elektranu Menprom je izgradio uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja se ogledala u obezbjeđivanju kredita za investiciju, kao i u dobijanju granta za kamatu i dio glavnice.

Koliko je odluka o investiciji bila pravovremena i dobro promišljena, najbolje govori i računica preduzeća koja kaže da će se investicija po sadašnjim regulisanim cijenama električne energije isplatiti za sedam godina, a u slučaju daljeg skoka i za kraći period. Prema projektu, nova zelena elektrana zadovoljiće do 30 odsto potreba preduzeća za električnom energijom na godišnjem nivou.

Domaćinsko ponašanje i briga za okolinu

„Pre uvođenja toplotnih pumpi za grijanje i hlađenje koristili smo pelet. Neizmjerno smo sretni i ponosni kada vidimo kako ćemo zahvaljujući našoj investiciji ostvariti značajne uštede jer smo ranije koristili 15 tona peleta godišnje“, ne krije svoje zadovoljstvo Dževdetbegović.

Osim ušteda zbog visokih cijena i peleta i električne energije, Menprom je ostvario i druge važne koristi: povećana je energetska efikasnost sistema grijanja i hlađenja, potpuno su izbjegnute emisije pepela i CO2 iz sagorjevanja peleta, smanjena je potrošnja vode i struje za zagrijvanje sanitarne vode.

Dževdetbegović: Uvijek nas je vodila ideja zaštite životne sredine i održivog korišćenja resursa

Od svega toga, kako kažu u Menpromu, korist imaju svi stanovnici lokalne zajednice.

Dževdetbegović vizionarski kaže da ih je u poslu uvijek vodila ideja zaštite životne sredine i održivog korištenja resursa, i da takav pristup u poslu smatraju svojom obavezom.

„Kada ste porodična firma, brinete o svemu, štednja je osnova domaćinskog ponašanja. Mesna industrija je zahtjevna proizvodnja, dosta se energije i vode troši, pa smo uvijek razmišljali o štednji vode, energije, ali i papira. U prethodnom periodu realizovali smo veliki broj projekata koji su usmjereni na energetsku tranziciju i efikasnost a naše poslovanje želimo približiti idealu održivog razvoja i ostvariti davno zacrtani cilj transformacije Menproma u energetsku kompaniju koja će predstavljati lidera u implementaciji rješenja koja se temelje na obnovljivim izvorima energije. Solarna elektrana za vlastite potrebe „FNE Menprom – 445 kW’, uz niz drugih projekata energetske efikasnosti, dokaz je da mi u Menpromu danas više ne govorimo samo o planovima, već o projektima koji su stvarni i koji se realiziraju, “, ističe Dževdetbegović.

Naredni koraci šampiona energetske tranzicije iz BiH

Ohrabreni dobrim rezultatima u prethodne tri godine, menadžment Menproma pravi planove za dalje korake. Najavljuju proširenje kapaciteta solarne elektrane, a takođe će se aktivno uključiti i u mrežu malih i srednjih preduzeća za energetsku tranziciju (METI) u okviru koje će članice mreže razmjenjivati iskustva, informacije i znanja o upravljanju energetikom.

Menpromu je u ovom poslu značajnu podršku dao i Damir Kapidžić. On je njihov eksterni saradnik i energetski menadžer kojeg dijele sa drugim firmama koje nemaju potrebu za stalno zaposlenim menadžerom, ali i te kako imaju potrebu za njegovom ekspertizom.

Sprovođenjem energetske tranzicije Menprom je ostvario brojne koristi za sebe, zajednicu u kojoj posluje, ali i druge firme

Koncept „dijeljenog menadžera“ je, takođe, proistekao iz ovog projekta, i uz uvođenje redovnih energetskih pregleda, kao i energetskog menadžmenta u okviru sistema ISO 50001 Light, ova vrsta podrške pokazala se kao važna i značajna za sva ona mala i srednja preduzeća u BiH koja tek planiraju da naprave prve korake u procesu energetske tranzicije.

„Mesna industrija Menprom je, ako tako nešto postoji, idealan primjer onoga što je RESET htio da postigne svojim projektom. Ali, je i primjer kako je vizija zaštite životne sredine i održivog korištenja resursa pomogla jednoj porodičnoj firmi da, uz pomoć stručnih ljudi, sprovede energetsku tranziciju. I to ostvarujući brojne koristi za sebe, za zajednicu u kojoj posluje, ali i za druge firme“, poručio je Kapidžić.