Jedan profesor je na predavanju pitao svoje studente: Zašto vičemo kada smo ljuti? Zašto se ljudi izdiru jedni na druge kada su uznemireni? A zašto šapućemo kada smo zaljubljeni?

Studenti su razmislili. Jedan je rekao zato što gubimo smirenost. Ali profesor je ponovo pitao, zašto vičemo kada je ta druga osoba odmah pored nas? Zar nije moguće pričati mu ili joj mirnim glasom? Zašto se deremo kada smo ljuti?

Najzad, on je objasnio, “Kada je dvoje ljudi ljuto jedno na drugo, postoji psihološka distanca u njihovim srcima. Da bi prevazišli tu distancu, moraju da viču da bi čuli jedno drugo. Što su ljući, jače će vikati jedni na druge da bi prevalili tu veliku distancu.”

A onda je profesor pitao, “Šta se dešava kada se dvoje ljudi zaljubi?’

Ne viču jedni na druge, pričaju tiho, zašto je to tako? Zato što su njihova srca psihološki bliska. Distanca između njih veoma je mala.” Profesor je nastavio, “Kada se još više zavole, šta se onda dešava? Oni ne pričaju, samo šapuću i tako postaju još bliskiji u svojoj ljubavi.

I na kraju, čak ni ne moraju da šapuću, oni se samo gledaju i to je sve…”

Ovo je teorija o ljutnji jednog japanskog profesora, koja se može naći na internetu. (bizlife.rs)