TikTok je nastao “tek” 2016, dosta kasnije u odnosu na druge popularne društvene mreže, ali je, nažalost, uspio da unese mnogo nemira u društvu, globalno, i posebno među mladima.

Mlađi, zapravo, i jesu primarna grupa korisnika TikTok-a, platforme osmišljene za druženje i zabavu, koja je skliznula u mjesto rizika i opasnosti.

Podsjećamo i da je izvršni direktor TikTok-a, Shou Zi Chew u drugoj polovini marta ove godine saslušan u američkom Kongresu, zbog optužbi da mladima štetan sadržaj čini dostupnim.

Republikanska poslanica Cathy McMorris Rodgers  rekla je na početku saslušanja u Kongresu da u roku od nekoliko minuta od otvaranja novog naloga na TikToku, algoritam aplikacije promoviše sadržaj sa samopovrijeđivanjem, poremećajima u ishrani, kao i da podstiče opasne ”izazove” koji mogu ugroziti živote djece, prenio je Reuters tada, piše Telegraf.

Pritom, SAD – iako najglasnije po pitanju zabrane TikTok-a, nisu jedine sa tom idejom. Tamo je “tek” petina korisnika spremna da se odrekne popularne platforme, što je vjerovatno poražavajući podatak u odnosu na to koliko štete je nastalo usljed propagiranja sadržaja sa TikTok-a.

U međuvremenu, Australija je zabranila TikTok na uređajima predstavnika vlade, i sve više zemalja slijedi tu normu: recimo, Upravni odbor Državnog univerziteta Floride zabranio je TikTok na uređajima u vlasništvu univerziteta zbog, kako kažu, “kontinuiranog i rastućeg pejzaža sajber prijetnji”.

Iako se najprije mislilo da SAD preteruju u svom nastojanju da “prognaju” TikTok – pri čemu treba istaći da je to više pitanje nacionalne bezbednosti nego analiziranja društvene slike nacije, ispostavilo se da ima osnova za takav stav.

Sajt makeuseof.com je početkom godine izdvojio 7 ključnih razloga zbog kojih se smatra da je TikTik poguban za svakog svog korisnika. Platforma, inače, broji više od milijardu mjesečnih korisnika.

Uticaj matične kompanije

Iako bi bilo nepravedno sve kineske aplikacije staviti u isti “koš”, neosporno je da je TikTok natsprosječno kontroverzan. Jedna od najvećih kontroverzi oko te platforme tiče se uticaja njegove matične kompanije, kineskog tehnološkog giganta “BiteDance“. S obzirom na blizak odnos kineske vlade i preduzeća koja posluju u zemlji, postoji zabrinutost da bi TikTok mogao da se koristi kao “alat” tamošnje vlade za prikupljanje i eksploataciju podataka korisnika ili širenje propagande. Podsjećamo i da je Indija 2020. uvela zabranu TikTok-a.

Opasnost po um čovjeka

Prema listu The Indiependent, TikTok format kratkih video snimaka je povezan sa smanjenim rasponom pažnje kada se aplikacija koristi više od 90 minuta dnevno. Problem je postao toliko ozbiljan da je TikTok bio primoran da preduzme nešto po tom pitanju. Kompanija je angažovala influensere, uključujući imena Gabe Erwin, Alan Chikin Chow, James Henry i Cosette Rinab, da zamole korisnike da prave pauze i napravila upozorenja koja iskaču u vidu prozoričića, kako bi podstakla korisnike da prestanu da skroluju unedogled.

Iako korišćenje aplikacije koja šteti mozgu nije dobra ideja ni za koga, problem je posebno izražen kod mladih, odnosno generacije Z: više od 60 posto korisnika TikTok-a ima između 11 i 26 godina — a ljudski mozak nije u potpunosti razvijen sve do 25. godine, navode stručnjaci.

Upitna cenzura

TikTok moderiranje je jedan kompletan nered. Na primjer, problem oko uklanjanja tagova doveo je do toga da neke već marginalizovane zajednice postanu još više isključene. Korisnici koji su protestovali protiv rasizma u svojim video snimcima – prijavili su pad popularnosti svog drugog sadržaja. Ne postoji lista zabranjenih riječi ili fraza, i nejasno je da li timom za moderiranje sadržaja upravlja vještačka inteligencija ili ljudi. U martu 2020, The Intercept se dočepao nekih internih TikTok dokumenata u kojima se navodi da su moderatori morali da potisnu postove korisnika koji su “previše ružni, siromašni ili nesposobni”.

TikTok izazovi

Izazovi društvenih medija nisu ništa novo. Mnogi od njih su bezopasna zabava i se putem njih često prikuplja novac za neki dobar cilj. Tu se, između ostalog, ističu “ice bucket challenge” ili “mannequin challenge“.

Međutim, neki od njih zalutaju na opasnu teritoriju i tu stvari postaju zabrinjavajuće. Krenulo je, doduše, od Instagrama i ljudi koji su sebe dovodili u vrlo opasne pozicije, fotografišući se na vrhu nebodera ili na železničkim šinama, samo da bi imali “dobru fotografiju” za Instagram. A onda je TikTok ideju opasnih izazova doveo do novih ekstrema.

Tako je “penny challenge” pokrenuo požare u kući, dok izazov “skull breaker challenge” uključuje namerno saplitanje ljudi, gde su prijavljene teške povrede. Tu je i “devious licks” izazov, koji podstiče učenike da kradu ili vandalizuju školsku imovinu. Nekoliko učenika je uhapšeno, a škole su prinuđene da skupljaju novac za popravku.

Krajnje zadiranje u privatnost

Možda nisu najsretniji zbog toga, ali većina korisnika raznih platformi danas nekako po difoltu prihvata činjenicu da ih sve aplikacije na telefonima prate na određeni način. Ali, tehnike prikupljanja podataka od strane TikTok-a su priča za sebe. U svojoj politici privatnosti, TikTok kaže da prikuplja “informacije koje pružate, u kontekstu sastavljanja, slanja ili primanja poruka”. Dakle, TikTok može aktivno da gleda šta pišete u porukama prijateljima, čak i ako nikada ne pritisnete dugme za slanje. Takođe, zahtjeva pristup modelu vašeg telefona, rezoluciji ekrana, trenutnom operativnom sistemu, broju telefona, adresi e-pošte, lokaciji, pa čak i listama kontakata.

Otkrivanje “slabosti”

TikTok je kritikovan zbog rukovanja korisničkim podacima i privatnosti. Aplikacija prikuplja veliku količinu ličnih podataka od svojih korisnika, uključujući njihovu lokaciju, kontakte i sadržaj poruka. Ovako rasprostranjeno prikupljanje ne samo da zadire u najdublju intimu, već ima implikacije i po bezbjednost korisnika. TikTok je, inače, u prošlosti bio meta sajber napada, pri čemu su hakeri pristupali osjetljivim korisničkim informacijama kao što su lozinke i brojevi telefona. Mreža je, također, kritikovana zbog svojih praksi moderiranja, a neki korisnici su prijavili da dozvoljava širenje govora mržnje, dezinformacija i ekstremističkog sadržaja.

Opasno mjesto

Nedostatak istraživanja dokazuje koliko su društveni mediji loši po mentalno zdravlje korisnika, posebno ako se koriste prečesto i u loše svrhe. Udar na mozak, kažu stručnjaci, dolazi u mnogo oblika. Naići ćete na obilje slučajeva uobičajenih pošasti društvenih medija — od uznemiravanja, zlostavljanja i maltretiranja putem interneta, do toga da, na primjer, mnogi mlađi korisnici postavljaju seksualno provokativan sadržaj.

U Egiptu je pet žena osuđeno na dvije godine zatvora zbog “kršenja javnog morala”, na osnovu onoga što su pokazale u svojim TikTok video zapisima. Nažalost, postoji i neprestani tok antisemitizma, rasizma i ksenofobije. Bilo je čak i slučajeva da ISIS koristi platformu za promovisanje svoje ekstremističke propagande. (Telegrafbiznis)