Osam godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznato od 111 država sveta, među kojima su i 23 od 28 zemalja članica Evropske unije. Međutim, sa ekonomskog aspekta Kosovo je zaostalo u razvoju i nezaposlenost je i dalje jako velika. Prema podacima Statističkog zavoda Kosova, nezaposleno je više od 35 posto stanovništva, dok je oko 30 posto siromašno.
Safet Gërxhaliu, predsednik Privredne komore Kosova (PKK), smatra da je Kosovo zakazalo u ekonomskom razvoju, pre svega, zbog dominacije političke agende u odnosu na ekonomsku. On u razgovoru za Anadolu Agency ističe da se mnogo više govorilo o ekonomiji nego što se radilo te je zato stepen nezaposlenosti alarmantan, a ekstremno siromaštvo zabrinjavajuće. Ono što je za žaljenje, navodi Gërxhaliu, je činjenica da Kosovari ne prihvataju tri istine: da je Kosovo proizvod i međunarodne zajednice, da rat vode hrabri i da se država gradi pameću.
– Stranci oštetili ekonomiju –
On podseća da je pre 17. februara 2008. godine izvršnu vlast na Kosovu imao UNMIK te da su brojni stranci koji su radili na Kosovu u posleratnom periodu, posebno u okviru Agencije za privatizaciju, mnogo više oštetili, nego što su doprimeni ekonomskim procesima. Kao negativnu ističe i činjenicu da su usvajani zakoni koji su uzimani od drugih zemalja, ali nisu bili prilagođeni situaciji na Kosovu. Prema rečima Gërxhaliua, te greške nakon nezavisnosti nisu ispravljene, a došlo je do još štetnijeg pristupa, nepoštovanja reda i zakona.
“Mi ćemo identifikovati da su problem korupcija, birokratija, nepotizam, javna nabavka, nedostatak javno-privatnog partnerstva i mnogi drugi, ali treba shvatiti da je zajednički imenitelj svih tih problema samo jedan: vladavina reda i zakona. Sve dok na Kosovu ne bude vladavine reda i zakona, neće biti ni edukacije, ni ekonomije, ni zdravlja i najmanje ekologiije”, kaže predsednik PKK-a.
Dobar poznavalac ekonomskih kretanja Ibrahim Rexhepi, iz Centra za strateška i socijalna istraživanja (STRAŠ), kaže da su građani pre 2008. godine imali nadu, dok su danas, osam godina posle nezavisnosti, razočarani zbog neispunjenih očekivanja. Rexhepi napominje da je negativan trend ekonomskog razvoja na Kosovu nastavljen od proglašenja nezavisnosti do danas.
On objašnjava da je prvih godina nakon nezavisnosti bruto društveni proizvod imao gradualni porast i išao je i do 5,5 posto, ali da to nije bilo dovoljno da se znatnije smanji nezaposlenost, iako je garantovalo da se ekonomska situacija ne pogorša. Međutim, nedostatak strategije za ekonomski razvoj, javno investiranje bez efekta otvaranja stalnih radnih mesta i politička kriza, uticali su na stalni pad godišnje norme ekonomskog rasta, koji je kulminirao u 2014. godini.
“Imamo enormne investicije u putnu infrastrukturu, koje su u tom periodu sigurno prešle 1 milijardu ili 1,5 milijardu eura. Međutim, kada je naprimer počela izgradnja autoputa imali smo ekonomski rast od 5,5 posto, dok je došlo do pada kada je završena izgradnja na tri posto. U 2014. je pao na 1 posto, što znači da te investicije nisu mnogo uticale na stabilan rast ekonomije i dovele nas u situaciju da trošimo pare”, kaže Rexhepi.
– Teško bez dijaspore –
Predsednik PKK-a, Safet Gërxhaliu i ekonomski analitičar Ibrahim Rexhepi slažu se u oceni da kosovska dijaspora i dalje predstavlja glavni izvor stabilnosti ekonomije. Gërxhaliu ocenjuje da Vlada Kosova šta god da uradi ne može vratiti dug dijaspori, a dijaspora je danas razočarana.
“Razočarana je ovim institucionalnim neuspehom koji im je ogadio i dolazak u posetu Kosovu. Umesto da u domaćim institucijama imamo predstavnike dijaspore i da njihov glas bude artikulisan, u institucijama to nedostaje”, kaže Gërxhaliu.
A Rexhepi ističe da prema zvaničnim podacima dijaspora svake godine pošalje oko 700 miliona eura na Kosovo, dok je uključujući i nezvanične kanale, po njegovoj proceni, ta suma veća za 50 posto. Problem, međutim, leži u načinu trošenja tog novca.
“Od tih para, 90 posto se troši na porodičnu potrošnju. Znači to su pare kojima se pokrivaju dnevne potrebe jedne porodice. Deset posto se troši bilo za potrebe obrazovanja, bilo za zdravstvene potrebe, dok se jako malo troši na investicije ili obezbeđenje nekog radnog mesta. Da nije bilo dijaspore, sigurno da bi nivo siromaštva bio mnogo veći, možda bi bilo mnogo težih socijalnih problema koji bi se odrazili i na bezbednost u zemlji”, ističe Rexhepi.
S tim se slaže i Gerxhaliu, koga zabrinjava činjenica da novac koju dijaspora donese jako brzo odlazi sa Kosova.
“Umesto da taj novac bude neiscrpni izvor stabilnosti Kosova, on je namenjen podršci socijalne stabilnosti i ekonomskog razvoja Srbije, Makedonije ili drugih zemalja iz kojih Kosovo najviše uvozi”, kaže on.
Gërxhaliu iznosi i podatak da kosovska dijaspora ima deponovan kapital u vrednosti većoj od 2,5 milijardi eura u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, ali po njemu, na Kosovu, na žalost, nedostaje zahvalnost, kultura i sposobnost vlasti da ponude povoljne uslove dijaspori da investira u domovini.
“Kosovo se pretvorilo u siromašnu državu bogatih ljudi, a ti bogati ljudi potcenjuju i vrednost kosovske dijaspore”, zaključuje Gërxhaliu. (Tuzlanski.ba)
