Nadomak Splita, samo desetak kilometara od Solina, iza Kozjaka, selo je u kojem živi samo jedan stanovnik.
U Blacima nema ni struje, ni vode, ni dobre ceste, ali on se iz svog sela ne ide.
Iz daljine Blace izgledaju idilično. Izbliza druga priča. Struje nema od 1974., voda nikad nije ni došla. Ali jedini stanovnik, 67-godišnji Zdravko Spajić, nema primjedbi, javlja HRT.
“Ovdje sam ja sam non-stop i zato me zovu gradonačelnik. Sam sebi pišem sate i sam sebi plaćam. Imam solare, imam bunar za vodu i opet se živi. Ima gore i od ovoga”, govori Zdravko.
Svega je nekada bilo u Blacima – ljudi, škole i krave. Danas – pustinja. “Ovdje je bilo 32 dimnjaka. U svakoj je kući bilo u prosjeku pet-šest ljudi i djece, a danas nigdje nikoga. Odavde su naše mljekarke nosile mlijeko u Split”, kaže Zdravko.
“Samoća mi ne pada teško”
Svašta je Zdravko u životu prošao, pa čak i preživio pad helikoptera. Prije četiri godine ostao je bez supruge, ima porodicu u Solinu koja pazi na njega, ali iz Blaca ne ide.
“Samoća mi ne pada teško. Meni ti je najteže u životu kad kažu ‘ja bih ovako, onako’. Onda ja kažem – prijatelju, rješavaj probleme na drugom mjestu. Ja ću što mogu pomoći, u gradonačelnika se sve nađe, u podne, u ponoć. Ali ja sam zadovoljan sa 700 eura penzije, meni dosta”, kaže Zdravko.
Još jedan dobar dan je iza njega. Kaže da od života ne treba filozofiju praviti, sve može jednostavnije.
“Nikad ne znaš šta nosi dan, šta noć, a ja sam s ovim ne zadovoljan, nego ponosan”, poručuje.
