“Hteli su da mi uzmu 22 dinara, ali im nisam dao i onda su me napali”, priča Nenad P. (51), koga je prekuče dječak (10) isjekao po ruci na klupi u Cetinjskoj ulici. Nenad P. priča da je spavao na klupi kada su mu prišli djevojčica (9) i dječak (10) i probudili ga dok su pokušavali da ga odžepare, piše Blic.rs.

“Nisam hteo da im dam novac. Prvo je devojčica izvukla nož i htela da me ubode, a onda joj je dečak oteo nož i napao me. Hteo je da me ubode u stomak, ali sam se zaštitio rukom. Da nisam to uradio, sigurno bi me ubio. Ubo me je u levu podlakticu do kosti i povukao. Presekao mi je venu i krv je počela da šiklja, a on se uplašio, bacio nož i oboje su pobegli. Sreća, pa su dva momka iz obližnjeg lokala odmah dotrčala i zaustavila krvarenje pre nego što je došla Hitna pomoć – kaže Nenad i pokazuje ranu dugu pet centimetara sa sedam kopči.

Nakon što mu je rana ušivena i zavijena u Urgentnom centru, Nenad se vratio da ulicu, gde živi poslednje tri i po godine. Odmah je otišao do lokala da se zahvali na pomoći konobaru i majstoru koji su mu pomogli. “Radio sam kada je u bar utrčao jedan mladić i rekao mi da je napolju ranjen čovek. Radnik koji je ovde postavljao pločice i ja smo izašli i videli čoveka kako sedi na klupi i drži ruku iz koje je izbijao mlaz krvi. Uzeo sam prvo što sam našao da zaustavim krvarenje, jednu crnu vreću, a majstor je doneo stolnjak koji smo isekli i vezali čoveku ruku”,  priča A. A. (33), konobar.

U roku od pet minuta, kaže, došla su četiri automobila policije i Hitna pomoć. Obojica tvrde da je sreća da se napad nije dogodio u nekom parku uveče, gdje nema ljudi. Nenad kaže i da napadače ne poznaje lično, ali da ih je često viđao kako prose u Skadarliji. U MUP-u je juče rečeno da maloljetni napadači nisu uhvaćeni. “Rekao sam policiji da ne diraju dečaka. Teško je kada čovek mora na ovakav način da se snalazi za život. Imao sam dva kamiona, kuću, vikendicu i sve sam izgubio i ostao na ulici. Ostavio sam suprugu i tri sina i došao da živim ovde kao skadarlijski klošar. Sramota me je što ne mogu svojoj deci da pružim normalan život”, priča Nenad P. kojem se na pantalonama i patikama još poznaju tragovi krvi od napada.

“Bio sam na ratištima, ali ovo nisam doživeo” Nenad P. priča da je porijeklom iz Sarajeva, da je bio na ratištima devedesetih godina, a da je u Beograd došao prije 23 godine. Ovako nešto, kaže, nikada nije doživio. “Moj rodni grad je poklonio “Sarajevsku česmu” Beogradu i zato što me podseća na Baščaršiju često sam tu, a zamalo da me ovde da ubiju. Imao sam težak život, prošao sito i rešeto i doživeo da me deca napadnu nožem. Sada me je strah da spavam na klupi jer se bojim da će me ponovo napasti”,  dodaje Nenad P.