Najbrži plivač sa invaliditetom u Srbiji Nemanja Tadić, kome je zamalo izmakao plasman na Paraolimpijske igre u Rio de Janeiru, vrijedno trenira dva puta dnevno da bi 100 metara leđnim stilom preplivao za 70 stotinki brže i tako bio korak bliže Svjetskom prvenstvu u Meksiku.
To što je još kao dijete sa sedam godina zbog raka izgubio nogu do potkoljenice natjeralo je sada dvadesetdvogodišnjeg Nišliju da sazrije brže od vršnjaka i da sa teškim životnim problemima nauči da se bori još u ranom djetinjstvu.
– Upornošću i samopouzdanjem do uspjeha-
Upornost, kojom sada ispunjava ciljeve koje sebi zacrta u bazenu, pokazao je i tokom odrastanja. Samopouzdanja, kaže, nikad nije nedostajalo.
“Najgore je povući se u sebe. Treba biti vedar i jak bez obzira na sve. Psihološki sam uvek bio stabilan. Prihvatio sam sebe takvog kakav jesam i onda, kada sebe prihvatite, prihvatiće vas i drugi sigurno“, kaže Nemanja u razgovoru za Anadolu Agency (AA).
Dok je išao u srednju školu nije mu bilo teško ni da pješači dva kilometra od sela u kom je živio do autobuske stanice u susjednom naselju. Sada mu, kaže, nije teško da sedam do devet puta sedmično po dva sata trenira u bazenu i još tri do pet puta sedmično u teretani.
“Plivanje je dalo neku boju mom životu i pojačalo mi motivaciju“, priča Nemanja.
Sadašnji reprezentativac u paraplivanju počeo je profesionalno da trenira prije četiri godine nakon što mu je podstrek za to dalo zlato na Državnom prvenstvu u Beogradu.
” Te 2012. godine sam prvi put dobio šansu da se odmerim sa konkurencijom. Osvojio sam prvo mesto na 50 metara slobodnim stilom. Sada mi taj rezultat ne bi značio ništa, ali tada je značio mnogo jer je došao samo nakon tri meseca treniranja“, priča Nemanja.
Osim u plivanju leđnim stilom na 100 metara, bržeg od njega u plivanju osoba sa invaliditetom u Srbiji nema ni u disciplinama 50 metara i 100 metara sobodnim stilom.
– Prvenstvo u Meksiku cilj za 2017. godinu-
Na to što ovako upornog takmičara ima u svom klubu ponosan je njegov trener Bojan Luković. “Prvenstvo u Meksiku nam je cilj za ovu godinu. Nadamo se da će potrebno vreme isplivati u julu u Berlinu za kada tempiramo formu. Znate, talenat je jedan mali procenat koji može da utiče na Nemanjinu plovnost, najbitniji je rad“, kaže Luković, trener Plivačkog kluba “Niš 2005”.
San o odlasku na Paraolimpijadu u Tokiju 2020. godine postoji, ali su trenutno i Nemanja, i njegov trener više usmjereni na ovogodišnje ciljeve.
“Norma „A“, koja je značila sigurnu kvalifikaciju na Paraolimpijske igre, mi je zamalo pobegla, ali je i “B“ norma bila uspeh“, razmišlja Nemanja.
A onima kojima takvo razmišljanje nedostaje Nemanja savjetuje da se bave bilo koji sportom ili na neki drugi način uključe u društvene tokove i nikako ne dopuste da se osame.
