Ljudi često misle da bi njihov život bio mngo bolji, lakši, sretniji i ispunjeniji kada bi imali malo viši koeficijent inteligencije. To upošte nije tako i postoji mnogo razloga zašto je to tako od prevelikih očekivanja koja ljudi imaju od vas do toga da vas ne gledaju kao šaljivdžiju.
Ovo su negativne stvari visokog stepena inteligencije, koje su ljudi slali redakciji sitea Quora kada je pokrenuta ova tema. Izdvojeno je nekoliko najčešćih primjera koji su ujedno i dokazi da nije nimalo lako živjeti sa visokim IQ-om.
Prevelika očekivanja
Od vas se očekuje da budete najbolji, u svemu. Rijetko ćete imati sa kim da pričate o svojim slabostima i strahovima jer svi misle da se prenemažete znajući vaše sposobnosti i odlične rezultate. Sva ta očekivanja čine da se vi još više uspaničite po pitanju toga šta će biti ukoliko ne uspijete. Ovakva situacija može vas ukočiti prilikom preuzimanja rizika što dalje može loše da utiče na vaš uspjeh.
Neke studije su pokazale da roditelji djece koja su inteligentna i već imaju odličan uspjeh u školi, znaju da budu veoma uznemireni po pitanju dostignuća svoje djece što kasnije prenose na njih. Nažalost, one sa visokim IQ često gledaju po tome šta su postigli nego po tome ko su oni zapravo.
Potcenjivanje napornog rada i zalaganja
Oni nešto inteligentniji veoma rano hvataju da su ispred drugih makar kada je škola u pitanju i nemaju probleme da budu najbolji. Problem nastaje kada oni porastu,a ostane im navika da se do vrha stiže bez muke. Njima je veoma teško da razviju poslovnu etiku i da prate raznorazne monotone procedure i ponavljanja. Za velike uspjehe je potreban dugotrajan, mukotrpan rad koliki god koeficijent ili talenat imali. Nauka je potvrdila da takvi ljudi ne smatraju da treba toliko puno da rade kao drugi da bi ostvarili pravi uspjeh.
Razmišljanje je ispred osjećanja
Ljudi koji imaju visok IQ razumeju svoje emocije i misle da su one sasvim ok ali ne osjećaju olakšanje kada ih izražavaju. Ovo je zajednički problem pametnih ljudi, naročito onih koji su komunikativni. Za njih riječi moraju da budu realnost i istina. Osobe visokog koeficijenta inteligencije će i emotivne probleme sagledati racionalno, što ima i dobre i loše strane.
Određena naučna istraživanja ustanovila su da ljudi koje odlikuje visoka emocionalna inteligencija imaju slabije razvijene kognitivne sposobnosti, naročito kada je posao u pitanju. I obrnuto. Što znači, kada ljudi visokog IQ-a imaju problem poslednje što bi trebalo jeste da se oslanjaju na emocije kako bi ga riješili.
Izluđivanje drugih perfekcionizmom
Inteligentni ljudi su skloni da teže perfekcionizmu. Stoga ni ne primijete kada nekoga ispravljaju, čak i ako je u pitanju lagana tema uz popodnevnu kafu. Ljudi to nimalo ne vole i mogu da se uvrede i osećaju posramljeno ukoliko to stalno radite. Nakon nekog vremena počeće da vas izbjegavaju i smatraće da ste umišljeni i prepotentni.
Previše razmišljanja
Analiza je paraliza, kaže se, ali zaista nešto što najviše može da vas sputa na putu ka uspjehu jeste previše planiranja, analiziranja i razmišljanja. Na taj način se ulazi u vrtlog različitih mogućnosti i beskrajnih sumnji i pitanja. Na kraju, za vas sve postaje apsurd i više ništa nema smisla. Stvara se situacija da iz toliko glavobolje inteligentna osoba više ne može da donese pravu odluku.
Znam da ništa ne znam…
Super-inteligentni su svjesni svojih limita i svjesni su da nikada neće znati sve. Drugi ljudi o tome i ne razmišljaju ali oni, naročito koji su u nauci, počinju da otvaraju mnoga pitanja na koja nema odgovora. Sve to psihički utiče na ljude i njihova saznanja se šire shvatajući da je previše znanja na ovom svijetu da bi ga oni u potpunosti imali. (bizlife.rs)
