Pozivamo sve aktere u Bosni i Hercegovini, domaće i međunarodne, posebno Ured visokog predstavnika i predstavnike međunarodne zajednice da se vrate u granice vladavine prava i poštivanje obveza pravne naravi s obzirom na presude najviše sudske instance u Evropi pa tako i u BiH, Evropskog suda za ljudska prava, poručili su danas poslanici Kluba poslanika Demokratske fronte (DF) u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, javlja Anadolu.

Oni su povodom povodom presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju Kovačević danas u Sarajevu održali konferenciju za novinare.

Presudom je utvrđeno da su prekršena ljudska prava Slavena Kovačevića u slučaju glasanja za kandidate za Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i Predsjedništvo Bosne i Hercegovine.

Zlatan Begić, zastupnik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH iz DF-a, rekao da se ovaj predmet bavio izborima na kojima počiva demokratija, a to je pravo građana da biraju nosioce javne vlasti bez diskriminacije.

“Odstupanje od opšteprihvaćenih demokratskih standarda pravne naravi u BiH od devedesetih godina prošlog stoljeća, a potom i selektivnim, pogrešnim i nepotpunim primjenjivanjem Dejtonskih mirovnih rješenja, stavljanje ključnih aktera iz međunarodne zajednice u funkciju suštinski pogrešnih tumačenja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH kao i u funkciju nedemokratskih projekata i koncepata dovelo je do skrnavljenja demokratije u BiH”, rekao je Begić.

On je istakao da bez građana nema demokratije, a bez demokratije nema Evrope i evropskog puta BiH, a bez provođenja presuda Evropskog suda za ljudska prava nema ni građanina ni demokratije niti evropskog put BiH.

“Ima nestabilnosti, dalje diskriminacije, prijetnji miru, anarhije u pokušaju održavanja na vlasti postojećih nacionalističkih, profašističkih elita i drugih aktualnih političkih skupina”, kazao je Begić.

On je dodao da je ignorisanje i kršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava između ostalog ignorisanje i nepoštivanje Dejtonskog sporazum.

“Ova presuda, uz druge presude, je moćan alat za izgradnju normalnosti u BiH. A kako će se koristiti zavisi od nas samih, uključujući političare, ali i sve građane, medije, akademsku zajednicu i društvo kao cjelinu”, rekao je on i dodao da je ta normalnost demokratija kao i u drugim zemljama.

Novinarima se obratio i Slaven Kovačević koji je objasnio da u svojoj tužbi nije istakao svoju etničku pripadnost te da je tužbu podnio kao građanin Bosne i Hercegovine.

“Podnio sam tužbu protiv zemlje koju volim i zato mi je gorko ovo danas”, rekao je Kovačević i dodao da u BiH postoji politički sistem koji je nakaradan i koji treba popravljati.

Naglasio je da je u tužbenom zahtjevu tražio da se utvrdi njegovo pravo na slobodne izbore, aktivnog biračkog prava odnosno da bira koga hoće za sve institucije i bez ograničenja.

“Dokazao sam da u izborima za Predsjedništvo BiH i za Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine ne postoji ni legitiman cilj niti razumno opravdanje države BiH da ima takav sistem u kome se građanima onemogućuje konzumiranje potpunog aktivnog biračkog prava”, rekao je Kovačević.

Rekao je da je sud utvrdio da ova zemlja treba da obezbijedi primarno građansko predstavljanje u institucijama vlasti, a da je etničko predstavljanje direktan udar na demokratiju i da zbog toga BiH nema potpunu demokratiju u svom političkom sistemu.

“Tražio sam da svi građani BiH biraju svoga šefa države bio pojedinačni ili kolektivni, u direktnim izborima, da mogu svi glasati za sviju”, dodao je Kovačević i dodao da je sud utvrdio da kolektivni šef države predstavlja sve građane i neetničke zajednice zemlje.

Naglasio je da smatra da BiH ovakva, s dva entiteta i tri naroda, nikad neće ući u Evropsku uniju.

“Vraćamo suverenitet u ruke građana Bosne i Hercegovine”, rekao je on i dodao da ova presuda nije napad na Dejtonski mirovni sporazum.

Prema njegovim riječima, presuda kaže da država mora preći s etničkog na građanski model predstavljanja kao temeljnog principa u Evropi.

Kada je u pitanju provođenje presude rekao je da ovo pitanje reguliše Krivični zakon BiH i naglasio da će biti zadovoljan onda kada nestanu razlozi za podizanje njegove tužbe pred Evropskim sudom za ljudska prava.