Rusija i Ukrajina sinoć su uz pomoć njemačke kancelarke i francuskog predsjednika postigle sporazum o privremenom izlazu iz plinske krize.
Detalji još nisu poznati, ali su prognoze da se Evropljani ove zime neće smrzavati. Iz Energoinvesta još nema informacije kada će se isporuka gasa u BiH, koja je 22.10. umanjena za 30-ak posto, normalizovati.
Razloga za strah bilo bi manje da BiH, poput ostalih evropskih zemalja, ima zalihe.
“Ima alternative. – Koja? – Moja kotlovnica ima mazut. Ko nije nabavio uglja i drva, imat će problema sad”, mišljenja su građana Sarajeva.
A problema ne bi bilo da BiH ima zalihe gasa.
“Ja ću vam reći da smo mi jedina zemlja u Evropi koja ima potrošnju plina, ali nemamo skladišta”, izjavio je Božo Tomić profesor na Rudarskom fakultetu.
Mada je projekat urađen još davne 1978. no, sve da se već sutra počne graditi, skladište bi bilo gotovo tek za šest godina. I koštalo bi 55 miliona eura.
“BH Gas ne može sam realizovati ovakve vrste projekata kao što su skladišta gasa, s obzirom da se radi o velikoj investiciji, i s obzirom da se radi na obezbjeđenju kapaciteta za smještaj skladišta, tu se moraju uključiti svi nivoi vlasti”, rekao je Dino Salihagić glasnogovornik BH Gasa.
A upravo kod vlasti je prije nekoliko godina i zapelo. Tuzlanski Rudnik soli Tetima ocijenjen je kao idealna lokacija za skladište, ali se lokalna vlast usprotivila. Nećemo bombu u dvorištu, glasio je argument.
“Danas u svijetu postoji oko 650 skladišta plina, većina se radi u iscrpljenim ležištima nafte ili plina, međutim najsigurnija su skladišta u ležištima soli, i tu apsolutno nema nikakve potencijalne opasnosti”, rekao je profesor Božo Tomić.
Ali bi bilo koristi, tvrdi profesor Tomić. Skladište Tetima moglo bi čuvati i zalihe susjeda, i to lijepo naplatiti. No, na pitanje da li je država spremna investirati u ovaj projekat, već danima nema odgovora.
