Mandat EUFOR-ove misije Altea u Bosni i Hercegovini ističe u novembru, a Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija trebalo bi da ga produži.

Već postoje špekulacije da će Ruska Federacija uložiti veto i tako blokirati nastavak EUFOR-ovog boravka u našoj zemlji. Iako analitičari tu opciju smatraju malo vjerovatnom, postoji plan B. Lideri NATO-a već razmatraju plan raspoređivanja svojih jedinica, a to bi već sutra mogla da potvrdi američka ambasadorka pri NATO-u Julianne Smith koja stiže u BiH.

Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Sifet Podžić, nije otkrio hoće li ova tema biti na stolu u ponedjeljak, kada američka ambasadorka pri NATO-u stiže u Sarajevo. Poručuje da je krajem juna, na NATO samitu u Madridu čuo poruke ohrabrenja – da Bosna i Hercegovina ima prijatelje u svijetu. Vjeruje da će se glasanje u Savjetu bezbjednosti završiti identično kao prošle godine. I tada se spekulisalo da će Rusija blokirati nastavak EUFOR-ovog mandata, ali je on na kraju jednoglasno produžen.

“Ja se nadam prvo da neće biti upotrebe veta u UN-u i da će ostati snage EUFOR-a”.

Mandat EUFOR-a bio je produžen svake godine bez problema, a jedino je bilo rasprava o tome da li misija Altea treba da ima operativni karakter, jer je bezbjednosna situacija u Bosni i Hercegovini imala uzlaznu putanju, kaže profesor Alija Kožljak. Međutim, situacija na globalnom planu sada je nešto drugačija, pa postoji veća šansa nego prošle godine da Rusi ulože veto, smatra Kožljak.

“Ruska Federacija ipak gleda svoj nacionalni interes, a u ovom momentu, nacionalni interes se ogleda u tome da pokaže svoju međunarodnu relevantnost. S obzirom da je izolovana na međunarodnoj sceni, a takođe i u Vijeću sigurnosti UN-a gdje je imala veoma značajnu ulogu, želi da pokaže – mi smo još u igri, donosimo odluke ili osporavamo vaše odluke“., kazao je Alija Kožljak, profesor na Međunarodnom univerzitetu Burch

S druge strane, ni Rusiji ne odgovara prisustvo NATO-a na Balkanu, kaže profesor Duško Vejnović, jer bi moglo biti mnogo jače i konkretnije. Smatra da Rusi ipak neće blokirati nastavak misije EUFOR-a u Bosni i Hercegovini, koji je za sve bezbolnija opcija.

“Pretpostavljam da ni Rusiji nije više do širenja i podupiranja nekih konflikata, ad koliko je, a koliko nije i u kojim dijelovima je prisutan ruski uticaj, o tome se svakako diplomatski vodi računa, ali vjerujem da nova žarišta nisu potrebna”.

EUFOR-ove snage u Bosni i Hercegovini prisutne su od 2004. godine, kada su od NATO-a preuzele misiju očuvanja mira. Donedavno je 600 vojnika bilo prisutno na terenu, ali ih je, zbog ruske invazije u Ukrajini, sada više od 1000. Zarad očuvanja bezbjednosti i provođenja Dejtonskog sporazuma, dozvoljena im je i upotreba sile. (BHRT)