Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji je usvojio Izvršni odbor ove organizacije, ekonomski rast u BiH će sa lanjske stope od 7,1 odsto, u ovoj godini pasti na 2,4 odsto, te će u srednjoročnom periodu ostati ograničen. Ekonomisti kažu da je zbog toga o oporavku privrede BiH suvišno i govoriti.
U izvještaju je navedeno da se očekuje da će se prosječna godišnja inflacija, s prošlogodišnjeg nivoa od dva odsto, ove godine povećati na 6,5 odsto, a u narednom periodu se postepeno ublažiti.
– Sjena rata u Ukrajini nadvija se nad evropskom ekonomijom, postavljajući nove izazove pred BiH u trenutku kada se zemlja oporavlja od pandemije virusa korona. Negativni uticaj rata manifestovao se kroz veliko poskupljenje hrane i goriva, ali i kroz odliv depozita u dvije podružnice Sberbanke koje posluju u BiH – stoji u saopštenju MMF-a.
U izvještaju piše i da je fiskalna pozicija, poslije deficita od 4,7 odsto ostvarenog u 2020. godini, u 2021. dostigla suficit od 0,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prihodi koje je prikupila Uprava za indirektno oporezivanje (UIO) BiH prošle su godine dostigli rekordni nivo zahvaljujući oporavku potrošnje fizičkih lica i višim cijenama, dok je vanjsko finansiranje takođe bilo izdašno, uključujući sredstva MMF-a i EU.
– Očekuje se da će fiskalna pozicija u ovoj godini zabilježiti mali deficit usljed usporavanja ekonomije i ekspanzivnih mjera koje vlasti preduzimaju kao odgovor na povećanje troškova života – stoji u izvještaju.
Ekonomista Zoran Pavlović rekao je za Glas Srpske da ovi podaci pokazuju da o oporavku privrede BiH nema ni govora.
– Trenutno smo u situaciji gdje su stope rasta značajno manje od inflacije koju imamo, tako da praktično idemo u recesiju. Kada se uzmu u obzir stope rasta i kada se one umanje za stopu inflacije, onda je zaista vidljivo koliko su negativne prognoze Svjetske banke – rekao je Pavlović.
Poteškoća je, kako kaže, što ne postoje aktivnosti koje bi bile usmjerene na praktično vraćanje dijela prikupljenih sredstava od indirektnih poreza po osnovnu poskupljenja robe i usluga.
– Na tržištu nemamo nikakve intervencije po tom pitanju, ali ni po pitanju smanjenja akciza na gorivo, a to je žalosno – kazao je Pavlović.
Dodao je da prosječna godišnja inflacija, s prošlogodišnjeg nivoa od dva odsto, registrovana na nešto više od devet odsto, što govori da i kada bismo uzeli podatke da je ona 6,5 odsto, kako stoji u saopštenju, riječ je o inflaciji u kojoj nema nikakvog ekonomskog napretka.
To što je fiskalna pozicija, poslije deficita od 4,7 odsto ostvarenog u 2020. godini, u 2021. godini dostigla suficit od 0,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kako Pavlović kaže, govori da se skupilo sredstava po osnovu većeg punjenja UIO.
– Veća fiskalna i budžetska stabilnost dovodi do toga da imamo suficit, a sve što je manje od stope inflacije, stanje je koje nije dobro – kazao je Pavlović.
Ukrajina
Pavlović kaže da dešavanja u Ukrajini značajno utiču na ekonomiju BiH.
– Mi smo zemlja koja je otvorena prema evropskim partnerima i ova kriza će se odraziti i na BiH. Oporavak privrede u Evropi značiće oporavak i za nas, a to se neće desiti dok se situacija u Ukrajinom ne smiri – dodaje Pavlović.
