U selu Divljana nadomak Bele Palanke, na oko 50 kilometara od Niša, već vijekovima vremenu prkosi hrast kitnjak. Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, star je oko 400 godina, dok mještani vjeruju da je zasađen prije više od milenijuma, piše Anadolu Agency (AA).
U svakom slučaju, hrast Quercus patrea visok skoro 13 i po metara pod zaštitom je države još od 1984. godine i kao takav privlači mnogobrojne turiste. Neki dolaze da vide jedno od najstarijih stabala na jugu Srbije, a neke privlače legende koje lokalno stanovništvo turistima rado prepričava.
“Kad smo bili deca, stari su nam pričali da su taj hrast zasadili podanici cara Samuila u desetom veku i svi verujemo u to”, priča sedamdesetjednogodišnja Ruža Ćirić koja živi u blizini hrasta, rado dočekuje turiste i poklanja im letke Turističke organizacije Bele Palanke na kojima piše da je drvo staro više od 1000 godina.
Ruža kaže i da je hrast “sveto drvo koje ima čudotvorne moći”.
“Kad tu dođete i stanete pored njega, svaki bol prestaje. Čula sam da je mnogima pomogao”, ubijeđena je ona.Ono po čemu je divljanski stari hrast jedinstven, dodaje Ruža, jeste šupljina sa donje strane njegovog stable, dovoljno velika da u nju stane desetak ljudi. To je vjerovatno jedan od razloga zašto mu se mještani odnose sa poštovanjem, ali i jedan od povoda za još zanimljivih priča i legendi. “Veruje se da tu postoji skriveno blago koji mnogi pokušaju da pronađu, ali im se onda uvek dogodi neka nesreća. To ne treba da se dira”, izričita je Ruža.
Bez obzira na šupljinu u stablu, očekuje se da će hrast kitnjak doživjeti još dublju starost.
“Zaštićeno drvo je vitalno, plodonosno i dobrog zdravstvenog stanja”, kaže Dragana Nedeljković iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Inače, hrastovi su najčešća zaštićena vrsta drveća u Srbiji.
Prema podacima Centralnog registra zaštićenih prirodnih dobara, u Srbiji je zaštićen 241 spomenik prirode botaničkog karaktera, a među njima se nalaze 64 stabla hrasta. Sve to ukazuje na to da je Srbija nekada obilovala gustim hrastovim šumama.
