Nijemci i Finci imaju najmanje radnih časova u EU, a Hrvati najviše, pokazuju podaci “Eurofounda”.

U Njemačkoj propisana radna sedmica traje 35,6 časova, radnici dnevno mogu maksimalno raditi deset časova, a sedmično, sa prekovremenim, maksimalno 48.

U toj zemlji premije na prekovremeni rad određuju se kolektivnim ili individualnim ugovorima.

U Finskoj, u kojoj redovna radna sedmica broji 37,5 časova, radnici prekovremeno mogu da dostignu maksimalno 48 radnih časova, i to u četiri mjeseca godišnje.

U toj zemlji samo 13 posto radnika radi prekovremeno, jer je premija na platu za prva dva prekovremena časa u danu 50 posto, a za treći i svaki sljedeći 100 posto, dok se na sedmični prekovremeni rad daje premija od 50 posto.

U Finskoj za kršenje zakona o radnom vremenu prijeti novčana kazna, ali i zatvorska, i to do šest mjeseci.

Iako duga radna sedmica štetno utiče na fizičko i mentalno zdravlje kao i na ravnotežu poslovnog i privatnog života radnika, studija “Eurofounda” o prekovremenom radu u EU, kao i u Norveškoj i Velikoj Britaniji pokazuje da se i dalje u nekim zemljama smatra da je normalno da radnici rade prekovremeno.

U evropskim zemljama minimalna premija za prekovremeni rad radnim danom iznosi deset, 25 ili 40 posto, a za prekovremeni rad državnim praznicima, noću ili na dan odmora ona raste do 100 posto ili u nekim slučajevima do čak 150 posto.

Radnici u nekim zemljama za svaki sat prekovremenog rada radnim danom umjesto premije mogu dobiti 1,5 čas slobodnog vremena.

Evropska direktiva o radnom vremenu iz 2003. godine ograničila je maksimalni sedmični rad na 48 časova sa prekovremenim časovima. (Agencije)