Dok je desetine hiljada ljudi izašlo na ulice širom svijeta 13. oktobra u znak podrške Palestincima, svi takvi protesti u Njemačkoj i Francuskoj su zabranjeni.
Dvije zemlje koje su dom najveće jevrejske i muslimanske zajednice u Evropskoj uniji obračunale su se s propalestinskim grupama otkako su militanti Hamasa provalili preko granice iz Gaze i ubili više od 1.400 Izraelaca 7. oktobra.
Vlade kažu da su ograničenja uvedena u cilju zaustavljanja javnih nereda i sprječavanja antisemitizma.
Ali pristalice Palestinaca kažu da osjećaju da im je da javno izraze podršku ili zabrinutost za ljude u enklavi Gaze koju kontroliše Hamas a da ne riskiraju da budu uhapšeni, izgube posao ili imigracioni status.
Više od 3.500 ljudi je ubijeno u Gazi otkako je Izrael pokrenuo kampanju uzvratnog bombardovanja, dok je blokada koja sprečava ulazak hrane, goriva i lijekova stvorila humanitarnu krizu.
“Uplašeni smo, zabrinuti smo da ćemo biti optuženi za opravdavanje terorizma, kada samo želimo podržati humanitarni cilj“, rekao je Messika Medjoub, 20-godišnji student historije iz Francuske i Alžira.
Ona je govorila na zabranjenom protestu u Parizu prošlog četvrtka koji je policija prekinula suzavcem i vodenim topovima.
Francuski ministar unutrašnjih poslova Gerald Darmanin zabranio je prošle sedmice propalestinske proteste širom zemlje, navodeći rizik od javnih nereda. Devet je zabranjeno u Parizu od 7. Oktobra.
Pariška policija je tokom vikenda izdala zabranu “prisustva i kruženja ljudi koji se predstavljaju kao propalestinci”. Od 12. oktobra izrekli su 827 kazni i uhapsili 43 osobe.
U Njemačkoj je berlinska policija odobrila dva zahtjeva za propalestinske proteste od prvih napada Hamasa, rekao je portparol policije. Oba su predložena kao tiha okupljanja.
Ali najmanje sedam okupljanja, uključujući jedan pod nazivom Jevrejski Berlinci protiv bliskoistočnog nasilja i drugu pod nazivom Mladi protiv rasizma, je odbijeno. Na protestima je privedeno najmanje 190 ljudi.
Francuska i njemačka vlada kažu da moraju zaštititi jevrejske zajednice zbog porasta antisemitskog nasilja nakon napada Hamasa, koji EU i nekoliko zemalja smatraju terorističkom grupom.
U Njemačkoj je to pitanje posebno akutno zbog nacističkog ubijanja šest miliona evropskih Jevreja u holokaustu.
“Naša historija, naša odgovornost za holokaust čini našom dužnošću da se u svakom trenutku zalažemo za postojanje i sigurnost Izraela“, rekao je kancelar Olaf Scholz zakonodavcima prošle sedmice.
Darmanin je u utorak rekao da se u Francuskoj od 7. oktobra dogodilo 327 antisemitskih djela, uz 183 hapšenja zbog antisemitizma ili pravdanja terorizma.
Grupe za ljudska prava kažu da jevrejske zajednice moraju biti zaštićene, ali su zabrinute da su legitimni protesti potisnuti.
“Zakon o ljudskim pravima ne dozvoljava vladi da samo široko kaže da postoji zabrinutost zbog nasilja i da to koristi kao opravdanje za zabranu protesta“, rekao je Benjamin Ward, zamjenik direktora Human Rights Watcha.
“Pitanje je da li je to proporcionalno – i tu mislim da postoji zabrinutost“, dodao je on.
Mađarska i Austrija su također blokirale propalestinske proteste od 7. oktobra, dok su u ostatku Evrope veliki skupovi podrške Palestincima održani uz nekoliko ograničenja.
Historijska obaveza
Sa oko 30.000 Palestinaca, Berlin ima jednu od najvećih zajednica dijaspore izvan Bliskog istoka, a zabrinutost zbog onoga što se dešava u Gazi je sve veća.
Na nedozvoljenom protestu u Berlinu prošle sedmice, Palestinci koji su govorili za Reuters rekli su da osjećaju nervozu zbog toga što govore, bojeći se da će biti označeni kao pro-Hamas u zemlji u kojoj je podrška Izraelu svetinja.
“Osjećam da nam u Njemačkoj nije dozvoljeno da govorimo što mislimo“, rekao je Saleh Said. Ovaj 32-godišnjak kojem su roditelji Palestinci, rekao je da osuđuje Hamasovo nasilje.
Berlinske obrazovne vlasti prošle sedmice rekle su školama da mogu zabraniti učenicima da nose palestinski šal Kufiya i naljepnice “oslobodite Palestinu”.
Poslije Drugog svjetskog rata njemačke vlade su nastavile bliske veze s Izraelom zbog Holokausta.
Felix Klein, njemački ombudsman zadužen za borbu protiv antisemitizma, rekao je da je historija zemlje implicira da upravo Njemačka mora posebno obratiti pažnju na to.
Čak i prije napada Hamasa na Izrael, Njemačka je ograničavala propalestinske demonstracije, a vlasti u Berlinu su zabranile nekoliko takvih okupljanja iz razloga javne sigurnosti.
Organizacija Amnesty International je u septembru navela da se čini da su opravdanja njemačke policije za zabranu propalestinskih grupa zasnovana na “stigmatizirajućim i diskriminatornim stereotipima“, navodeći u policijskim naredbama reference na ljude “iz arapske dijaspore, posebno palestinskog porijekla”.
Francuska guši proteste
U Francuskoj su se propalestinske grupe također suočavale s ograničenjima prije napada.
Prošlogodišnji pokušaj zabrane dviju organizacija, Collectif Palestine Vaincra i Comite Action Palestine, odbio je viši sud koji je rekao da njihove pozicije ne predstavljaju govor mržnje ili terorizam.
Ministar unutrašnjih poslova Darmanin objavio je da je pokrenuo sudski postupak zbog “antisemitizma, pravdanja terorizma i podrške Hamasu” protiv 11 organizacija, uključujući Collectif Palestine Vaincra i Comite Action Palestine. Obje organizacije negiraju optužbe.
U srijedu, kao odgovor na žalbu na Darmaninove upute, sud je rekao da bi lokalne vlasti trebale zabraniti proteste od slučaja do slučaja. Protest u Parizu u četvrtak navečer je odobren u posljednjem trenutku nakon što je sud poništio odluku o zabrani.
U dopisu o jednom skupu protesta prošle sedmice francuske obavještajne službe su navele da će privući “radikalne elemente ultra-ljevice, bliske islamističkim pokretima i mlade ljude iz osjetljivih naselja”.
Osobe koje su govorile za Reuters na zabranjenom protestu u Parizu prošlog četvrtka rekle su da je potez vlade da spriječi okupljanja Palestinaca nepravedan, ali da nije iznenađujući.
“Vlada je popustljiva kada su u pitanju izraelski zločini. Oni su pristrasni i to pokazuju“, rekla je Hortense La Chance, 32-godišnja kuharica. (Foto: Arhiv | N1)
