Bio neki čovjek pa imao nekoliko sinova, koji su ga dobro slušali, osim jednog koj nije volio da radi a volio je da puno troši. Govorili su to njemu da to ne valja, al’ on nikako da se uhaviza.

Tako jedne prilike kad su kupili sijeno otac reče:

– “Ja ću sam na plast, a vi svi bacajte sijeno”!

Do pola plasta sinovi su bacali sijeno a otac je nogama gazio, kad je bilo od pola plasta oni su i dalje bacali a otac je nogama i vilama obarao sijeno na zemlju. Dok će ti onaj sin što nije slušao:

– “Ama, babo, dokle ćemo vako, ako ti budeš vraćo sijeno nikad nećemo završiti; mi svi ne “meremo” nabacati kol’ko ti moreš zbaciti”!?

– “E tako je sine i u nas u kući, mi svi ne “meremo” nanijet kolko ti moreš raznijet, mi svi ne meremo zaraditi kolko ti moreš potrošiti”?, – reče mu babo, a sin vidje da više nema kud i obori glavu… (http://islammojnacinzivota.blogspot.com/)