Gošća u novom izdanju emisije INTERVIEW20 u programu BHT1 bila je premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović.

U ekskluzivnom intervjuu koji je i prije emitovanja već s objavom najavnog trailera izazvao veliku pažnju medija, Cvijanovićeva je otvoreno komentirala šta misli o Evropi i o putu prema EU:

„Ja želim da se to desi, ali ja sam to željela i mnogo godina prije, kad su ljudi ovdje, izvinjavam se na izrazu, „lupali“ i govorili „postaćemo članica Evropske unije 2009. godine“ ja sam i tad znala da se tako ne postaje članica Evropske unije.. To je jedan velik i dug proces. Taj proces u sebe uključuje bar sto paralelnih procesa koje vi nikad ne vidite zato što to zbirno zovete evropskim putem, jako puno stvari. Ali evo hoću da budem optimista da kažem da ćemo se sad baviti određenim pitanjima i da će svaki nivo vlasti dovoljno odgovorno provoditi reforme, a mi smo ih sad već koncipirali, koje bi mogle da prvo znače plus u smislu našeg kretanja ka Evropi, a drugo ono što mi ne smijemo da zaboravimo jeste, kad vi govorite o članstvu u Evropskoj uniji onda govorimo istovremeno šta to radimo na unutrašnjem planu što je za nas dobro. Nije samo članstvo, članstvo jeste cilj, ali vi mijenjate ambijent zato što je to dobro za vaše građane, a istovremeno imate očekivani rezultat, postaćete članica. Da Vam odmah kažem otvoreno kako na to gledam. Mnogo drugačije nego što sam gledala prije nekoliko godina. Prvo, ja mislim da ćemo mi doći, biće i to teškom mukom, ali ćemo doći do statusa kandidata i mnogo je važno da dođemo na taj nivo.

Da li je ova Evropa kojoj se mi nadamo da postanemo članica ista ona Evropa kakva je bila kad je primala zemlje centralne i istočne Evrope i Baltičkog prostora?

To uopšte više nije ona ista Evropa.. Pa pogledajte situaciju u nekim državama članicama. Da li je ovo stanje koje sad postoji u Grčkoj nešto na šta Evropa ta koja se promoviše ili deklariše kao neko ko ima sve, imaju li oni odgovor na to pitanje? Oni nemaju odgovor na to pitanje. Da li teška situacija koja se sad zove Ukrajina, koja je tu, svakome na granici, da li ima Evropa apsolutno koncizan i jasan pristup, znaju li oni šta rade? Ova Evropa nije nipošto ista Evropa. Znate zašto? Jer je suočena sa problemima, sa krizom, sa isto tako određenim ekonomskim problemima koji je prate, oni su popravili neke stvari, ali prateće su neke pojave loše tu, sa nekim drugim, da kažem neuralgičnim tačkama ili problemima koji se javljaju. Nije to više isto. Ja sam za evropski put, za to sam da mi nastavimo da usklađujemo zakonodavstvo, da se bavimo reformama, da budemo hrabri u svemu tome, da razumijemo da Evropa ima i civilizacijski i bezbjednosni značaj za nas i ekonomski, naravno, i u pogledu slobode putovanja i svega. Evropa jeste naš cilj. Ali ne možemo staviti sebi maramu preko očiju pa da ništa ne vidimo šta je u Evropi.„

Upitana da prokomentira članstvo Bosne i Hercegovine u NATO-u te da li je NATO rješenje za ovo sigurnosno upitno područje, premijerka RS-a je spomenula demilitarizaciju:

„Pravo rješenje bi za ovu zemlju bilo da je, ali to se nije desilo, da smo mi ušli u nešto što se zove demilitarizacija. Područje koje se tako teško igralo oružjem i takvo stradanje doživjelo… Bezbjednosni rizici i pitanje te vrste je nešto čime se mi moramo hrabro baviti u Bosni i Hercegovini. Mi moramo naći odgovore da li smo mi sad suočeni sa određenim stvarima, a zatvaramo pred njima oči ili nemamo dovoljno komunikacije ni sami sa sobom unutar Bosne i Hercegovine ni sa drugima da ih riješimo. Bezbjednosna priča nije samo priča da li ste vi u NATO-u ili niste u NATO-u. Ovdje imate jedan stav u Republici Srpskoj koji kaže ako se stvari dešavaju u tom pravcu u Srbiji da će to biti naravno nešto što je, da kažem, orjentir i za ljude u Republici Srpskoj. I ja razumijem. To je legitimno izraženo mišljenje o jednom pitanju. Ako je Srbija ta koja njeguje neutralnost onda smo i mi takvi. Da li imamo neko teško nasljeđe ili sjećanje vezano za to? Imamo. Pa moramo da uvažimo te stvari. Nije politika i stvarni život da ja Vama kažem što Vi želite da čujete, a Vi meni da kažete što ja želim da čujem, nego ono što jeste problem koji treba rješavati. Nije mobilisano dovoljno političke volje ni tim pitanjem da se bavi na otvoren i pošten način. I dok god se tako teme nižu, ova država neće očito imati nekog stvarnog napretka. To je važno pitanje i mi smo se već opredijelili na koji način funkcionišemo. Ali oprostite, imaju neka pravila koja se u toj igri velikih moraju ispoštovati kad su u pitanju mali narodi. „

U emisiji Interview20 Željka Cvijanović osvrnula se i na nedavno donesen Zakon o javnom redu i miru u Republici Srpskoj:

„Zar mislite da ne treba normirati pitanja koja su vezana uopće za internet komuniciranje. Dakle, ovdje se isprodukovala jedan priča u kojoj se navodno guše medijske slobode, apsolutno ne vidim da se guše, to nije zakon koji se bavi time na taj način. Kako će biti sankcionisan neko ko je nešto napisao na svom blogu, nisam to pročitala u tom zakonu. Taj zakon je precizno regulisao određena pitanja i u svom obrazloženju rekao nešto što je vrlo smisleno. Tu nema kršenja nikakvih ljudskih prava, tu nema nikakvih sankcionisanja u smislu ili ograničavanja bilo čije slobode, ali da, treba da postoji Zakon o javnom redu i miru, on mora da postoji. Način na koji normira određene stvari nalazite čak u zakonodavstvu nekih kantona u Federaciji, i imate ih u nekim zemljama u okruženju. Sad imate i pozive nekih koji su Evropske države i onda ja slušam njihove predstavnike, ja ne znam da li su oni čuli šta su njihovi ministri unutrašnjih poslova rekli prije nekoliko dana na tom važnom sastanku koji su imali, očito nisu, dakle, izfabrikovana je tema koja nije tema te vrste, ne guše se slobode, ništa nije normirano, ja čak mislim da ćemo mi u budućnosti morati malo striktnije da se pozabavimo određenim pitanjima, da se identifikuju određeni problemi, da se da normativni odgovor svakom od tih problema, to nije stvar s ovim Zakonom. Namjerno je izfabrikovana određena priča. U tom Zakonu nema ništa drugačije u odnosu na zakon koji je bio na dnevnom redu prije pola godine.”

Neizostavno pitanje urednice Sanele Prašović Gadžo bilo je i ono o povratku Hrvata u onaj dio Posavine na teritoriji Republike Srpske:

“Kažem na to da ima puno tema koje su zaista teme koje treba staviti na dnevni red i o njima ozbiljno razgovarati. Jedna od tih tema jeste da postoji sigurno interes Hrvatske vezano za povratak Hrvata na ovo područje, ali postoji interes i Srba iz Republike Srpske, ali treba da to bude interes i cijele BiH. Šta se dešava sa građanima onim predratnim koji su iz Hrvatske, a nisu obespravljeni? Ja kažem da ćemo to staviti na dnevni red, ne mogu pozvati da svi dođu kod mene, ali mogu da svi imaju svoje formalne predstavnike da se o tim stvarima priča. Nema teme koja je tabu tema, nekad neke stvari dobijaju pretjerano dimenzioniranje. Ja sam za to da se sve teme otvore, jer sam sigurna da za svaku temu postoji rješenje ako imate ozbiljne ljude i dovoljno uporne i istrajne dok ne pronađu rješenje. “

Citirajući predsjednicu Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović koja je u emisiji Interview20 rekla da su građani pravoslavne vjeroispovjesti koji žive u Hrvatskoj za nju Hrvati i predsjednika Srbije Tomislava Nikolića koji je rekao da su njegovi prijatelji Srbi iz Republike Srpske za njega Bosanci, urednica je kroz osmijeh zamolila Cvijanovićevu za komentar:

“Nije uopšte bitno ko je za koga šta, bitno je ovdje kako se ljudi osjećaju, kako se oni izjašnjavaju, treba im dati mogućnost i pravo da izjasne da kažu ono što oni jesu, ja se ne bih usuđivala da dajem takve kvalifikacije. Poštujem pravo pogotovo ako je ono priznato u Ustavu, negdje su Ustavna prava pogažena, naravno, nisam iz te priče, reći ću onako žargonski.. “