Za neke od nas, hrana je jedna od naših omiljenih stvari i predstavlja nam svakodnevno zadovoljstvo, piše Aura.ba. Šta je bolje, topla ili hladna hrana? Kako je to topla hrana drugačijeg ukusa nego hladna?

Mnogo ljudi često kažu da ne mogu da kuhaju, ali kuhanje je ono što nam je omogućilo da razvijemo ogromne različitosti u ukusima, koje uživamo danas.

Prije otkivanja vatre, drevni hominidi su jeli hladnu hranu, nisu imali drugog izbora. Hladna, neobrađena hrana zahtjeva mnogo više energije za varenje. Nije relevantno upoređivati biometabolizam čovjeka i životinja. Primjer životinja koje jedu neobrađenu hranu su gorile, koje cijeli dan žvaču hranu, pande u jelu provedu 16 sati, a krave imaju četiri stomaka kojima vrše refluks digestiranog obroka i njegovu ponovnu obradu.

Čovjek kao biće razuma i inteligencije je kroz evoluciju napravio razne izume. Dobili smo alatke da radimo stvari koje naši prsti ne mogu, nosimo odjeću da održava stalnu tjelesnu toplotu, izmišljamo i razmišljamo o našim problemima, ali najveći napredak koji smo učinili je kuhanje.

Prije dva miliona godina, svi smo jeli hladnu hranu, a onda smo dobili vatru i iskoristile je u primitivnom kuhanju. Vatra je egzotermna hemijska reakcija, ona stvara toplotu, dok hemijski mijenja drvo. Kada se toplota primjenjuje na hranu poput zrna ili mesa, ona hemijski mijenja i hranu.

Dva miliona evolucionih godina kasnije, više ne možemo jesti potpuno sirovu ili hladnu hranu kao što su to naši primatni ili mesojednički rođaci. Prema Rachel Carmody, evolucionom biologu na Harvardu, vatra nam je dala biološku avanturu zbog toga što je vruća hrana u osnovi bila predigestirana. Kada nešto zagrijemo, povećavamo broj kalorija koji su dostupni u hrani, povremeno na račun nekih hranljivih materija. Do trenutka kada kuhana hrana stigne u tanko crevo, mi crpimo energiju iz nje. Prema istraživanju Carmody, dobijamo 30 posto više energije od kuhane pšenice ili krompira, nego sirovih, a 78 posto više proteina od obrađenog jajeta. Druge studije su takođe pronašle poboljšanje probavljivosti, od 10 posto za neke sjemenke, do 90 posto za kuhane mahunarke i škrob.

Jednom kada smo izmislili kuhanje, inducirali smo evoluciju naših moždanih režnjeva, pa smo pronašli i mnoge druge izume.

Jedno istraživanje sa čimpanzom dokazalo je kako i životinje mogu dostići evolucioni nivo u korišenju tople hrane. Čimpanzu su naučili da koristi toplu hranu, a zaključak nakon ove navike je da je prilikom davanja tople i hladne hrane, čimpanza uvijek uzimala toplu, jer joj je lakša digestija iste. Sirova hrana uzima mnogo više energije za organizam savremenog čoveka, nego je to potrebno za toplu hranu. Vruća hrana ima više podraženih molekula koji daju karakterističan miris hrani. Naučnici smatraju da je ukus evoluirao do te mjere da nas privlači na stvari koje su dobre za nas i da izbjegnemo otrove i lošu hranu.  Hrana bogata energijom poput mesa, ribe, oraha, bobica, skroba i tako dalje, evolutivno je dobrog mirisa za nas, zato je želimo više jesti. (A.P. | Tuzlanski.ba)