Nakon što su ljudi između dvadeset i trideset hiljada godina koristili bumerang koji se ne vraća, neko mu je dao nov izgled i nov način letenja. Kako on funkcioniše?
Pripadnici naše vrste služe se bumerangom daleko duže nego što smo mislili, desetinama hiljada godina.
Najstariji pronađen primjerak napravljen je od mamutove kosti, a zanimljivo je da je bumerang najprije korišćen za lov. Ovo neobično oružje, koje je u tome trenutku pravljeno tako da se ne vraća onome ko ga je bacio, omogućavalo je lovcu da napadne svoju lovinu s velike udaljenosti. Naravno, na taj način su lovljene mahom sitnije životinje, a on se i danas upotrebljava za lov na ptice.
Vjeruje se da je bumerang ovakav kakav danas imamo priliku da vidimo i koristimo za igru nastao slučajno – neko je izrezbario bumerang pogrešnog oblika. Ovakav alat vratio se onome ko ga je bacio i tako se rodila jedan od najmisterioznijih i najzanimljivijih koji je napravila ljudska ruka.
Međutim, zašto se on vraća?
“Krila” bumeranga, odnosno njegovi kraci oblikovani su kao krila aviona. Ravna su na svom dnu i precizno zaobljena na vrhu, zahvaljujući čemu se vazduh “uvija”, a pritisak je niži iznad bumeranga nego ispod njega. Naravno, svako ko je ikada bacio bumerang zna da nije sve u obliku, već je važno i kako se on baca. Trebalo bi baciti ga vertikalno, držeči ga za jedno krilo, dok je drugo upereno nagore, a središte bumeranga upereno ka vama.
On se u letu okreće u vazduhu tako da mu se krilo koje je iznad pomjera brže od onog koje leti niže. Razlika u potisku krila na vazduh stvara moment sile, koja dalje blago nagiba ravan rotacije. Bumerang se okreće oko svoje ose, pa podizanje je veće u gornjem položaju rotacije. Rezultat: putanja se krivi. Ovo je u fizici poznato kao žiroskopska precesija.
Ukoliko se baci pravilno, do obrtne sile će neminovno doći i ona će biti konstantna tokom kratkog leta bumeranga i njegovog momenta impulsa (ugaonog momenta), pa će bumerang letjeti “kupoliko”. Dakle, neizbježno je da se vrati onome ko ga je bacio. (Nacionalna geografija)
