Zamislite da počnete okretati pedale na početku 12. etape ovogodišnjeg Tour de Francea. Prvi zadatak bio bi vam voziti bicikl 33.2 kilometra do vrha Col du Galibier u francuskim Alpama dok se uspinjete na oko 1305 metara nadmorske visine. Ali to je samo prvi od tri velika uspona u danu.

Morate se suočiti i s visokim planinskim prijelazom Col de la Croix de Fer pa se uspeti na Alpe d’Huez. Velike su šanse da nećete uspjeti završiti etapu 12, a kamoli to učiniti za pet sati, koliko je pobjedniku potrebno da završi vožnju. A etapa 12 samo je jedna od njih 21 koje se moraju završiti u 24 dana turneje.

Tour de France tradicionalno se vozi kroz tri sedmice u julu. Utrka je duga oko 3500 kilometara te se sastoji od 21 etape i dva slobodna dana. S utrkama Giro d'Italia i Vuelta čini Grand Tour, odnosno tri najveće biciklističke utrke na svijetu. Riječ je o izuzetno napornoj utrci koja od natjecatelja zahtijeva vrhunsku pripremljenost. Profesor fizike John Eric Goff za The Conversation piše da je razlog zašto su učesnici Tour de Francea u stanju učiniti ono o čemu mi možemo samo sanjati taj što ovi sportaši mogu proizvesti enormne količine snage.

“Snaga je brzina kojom biciklisti troše energiju, a energija koju troše dolazi iz hrane koju jedu. A tokom Tour de Francea, pobjednički biciklist sagorjet će otprilike 210 Big Macova”, tvrdi Goff.

Biciklizam je igra vatima

Da bi se bicikl kretao, vozač Tour de Francea prenosi energiju iz svojih mišića kroz bicikl na kotače. Što brže vozač može izbaciti energiju, veća je snaga. Ova brzina prijenosa energije često se mjeri u vatima. Biciklisti Tour de Francea sposobni su generirati ogromne količine snage tokom nevjerovatno dugih razdoblja u usporedbi s većinom ljudi.

“Rekreativni biciklista u dobroj formi može otprilike 20 minuta konstantno izbacivati od 250 do 300 vata. Sudionici Tour de Francea mogu proizvesti više od 400 vata u istom periodu. Ovi profesionalci su čak sposobni doseći 1000 vata u kratkim naletima vremena na strmoj uzbrdici, što je otprilike dovoljno snage za pokretanje mikrovalne pećnice”, pojašnjava Goff.

Profesor Goff u svoju jednadžbu uključuje učinke gravitacije, otpor zraka i trenje te dolazi do izračuna da tipični pobjednik Tour de Francea tokom otprilike 80 sati utrke daje, u prosjeku, oko 325 vata.

Pitate se odakle tim biciklistima tolika energija? Odgovor se krije, naravno, u hrani.

“Najbolji biciklisti Tour de Francea koji završe 21 etapu sagore oko 120.000 kalorija tokom utrke, ili u prosjeku gotovo 6000 kalorija po etapi. Na nekim od težih planinskih etapa, poput ovogodišnje etape 12, trkači će sagorjeti blizu 8000 kalorija. Kako bi nadoknadili ove ogromne gubitke energije, oni jedu slatke poslastice kao što su peciva s pekmezom, energetske pločice i slatki želei tako da ne troše energiju na žvakanje”, tvrdi Goff.

Slovenac Tadej Pogačar osvojio je Tour de France 2020. i 2021., a težak je samo 66 kilograma.

“Sudionici ove utrke nemaju puno masti koju bi sagorjeli za proizvodnju energije. Zato moraju unositi energiju iz hrane kako bi je mogli izbaciti brzinom koja se doima nadljudskom”, zaključuje profesor Goff.

Stoga, ako pratite prijenos ovogodišnjeg izdanja, obratite pozornost na to koliko puta biciklisti jedu i bit će vam jasnije zašto unose tolike poslastice. (Index.hr)