Srbijanska košarkašica Milica Dabović ove sezone igra u albanskom prvenstvu u Tirani, što je iznenađujuće prihvaćeno u Srbiji, zbog kontroverznih srpsko-albanskih odnosa koji traju godinama.
Dabovićka je bila nekoliko mjeseci i u BiH, pošto je igrala za ženski tim iz Brčkog, a onda se odlučila da prihvati nove izazove i to u Albaniji. U jednom intervjuu priznaje da je trenutno sretna.
“Sretna sam, zadovoljna, mirna. Za mene je život u Tirani kao život u drugoj dimenziji. Dočekali su me kao boginju, ništa mi ne fali. Vole moju igru, smiju se načinu na koji kradem lopte. Imam platu, smještaj, hranu, snimila sam nekoliko reklama. Imam izvanrednu saradnju sa cijelim timom. Ja imam 39 godina, ali i dalje igram svim srcem. U mojoj igri se ne vidi da sam ostarila, vidi se da mogu, hoću i želim! Gdje god odem da igram ljudi me poštuju i tretiraju me kao zvijezdu. Od Sirije, preko Bejruta, Republike Srpske pa do Albanije. Kada dođem sa Olimpijskom i Evropskom medaljom gledaju me kao Boga. Jedino se u Srbiji uspjeh ne oprašta. Kod nas je postalo normalno osvojiti medalju, pa nas ne cijene kao u svijeti”, kazala je.
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
Najteže joj pada što je razdvojena od sina.
“Sina sam nedavno odvela u Herceg Novi kod mojih roditelja. Ovdje se utakmice igraju svaka dva dana, i fizički nisam mogla da mu se posvestim. Noga me je boljela, išla sam na terapije, a on je bio toliko nemiran da nisam mogla da ga vodim sa sobom. Majka mi je rekla da je najbolje da ga dovedem, da se ne mučim i maltretiram, jer je to bilo ravno samoubistvu. Hvala Bogu da mi je uskočila u pomoć, ali ćemo biti razdvojeni samo nekoliko dana jer nisam rodila dijete da bi ga drugi čuvali i brinuli o njemu. Teško mi je kada smo razdvojeni, ali oni će zajedno doći da gledaju finale Kupa koje je 27. i 29. aprila. Toliko mi nedostaje da sam plakala čim sam ga ostavila u Crnoj Gori, a iz dana u dan mi je sve teže”.
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
Ne krije da se košarci vratila zbog novca, ali ni to da je svojevremeno imala razne ponude dok se borila za egzistenciju.
“Prodavala sam svoje stvari. Smijali su mi se kada sam počela da prodajem odjeću. Imala sam milion ponuda da “raširim noge” i da lako zaradim novac, ali nisam to htjela. Svaki dinar koji sam u životu zaradila, zaradila sam pošteno, svojim radom. Stekla sam mnogo, kupila sam stanove, ali su mi nažalost poslednjih godina neki pogrešni ljudi sve potrošili. Došao je trenutak kada više nisam imala novca,pa sam gledajući druge djevojke došla na ideju da prodajem svoju garderobu”.
Bivška kapitenka srbijanske reprezentacije je rođena u Cetinju, a u karijeri je igrala za Herceg Novi, Beopetrol, Zvezdu, Vojvodinu, Ekaterinburg, Spartak Moskvu, Vilnius, BC Moskvu, Mondeville, Besiktas, Partizan, Novi Zagreb, Lyon, Sporting Al Riyadi Beirut, Flamurtari, Vllazniju, Lavove iz Brčkog…
Osvajala je razne medalje i trofeje, a najznačajnija joj je zlatna sa Eurobasketa 2015. sa Srbijom i brončana medalja u Rio de Janeiru godinu dana kasnije.
