Među tridesetak žena u Beogradu, koje se bave „muškim poslom“, vožnjom taksija, nalazi se i Monika Jovanović, koja ovaj posao obavlja već pune 23 godine. Na ulicu je kao taksista izašla devedesetih godina. S obzirom na tadašnje stanje u zemlji i to da je do tada radila kao instruktor jer je završila peti stepen Saobraćajne škole, ovaj posao joj se činio kao najlakši za obezbjeđivanje egzistencije.

U trenutku kada je počela da radi, u Beogradu su pored nje taxi vozile još tri žene, a nakon dvije decenije, situacija se promijenila te sada postoji i ona koja samo vozi noću.

„To je nekako bilo najlakše i tako, godina, po godina, to je tačno 23 godine, sa pauzama kada sam rodila djecu. Imala sam problem kada sam bila u drugom stanju jer u postupku zakona nema osnova za trudničko za taxi vozače, pa sam morala čak neki dokazni materijal da im donesem da mi treba trudničko“, istakla je za Anadolu Agency (AA) Monika Jovanović.

O promjeni posla nije razmišlja, a za ovaj koji obavlja kazala je da je najlepši te da bi bio idealan da je finansijsko stanje Beograđana bolje, kako bi mogli da koriste taxi usluge.

„Nema ljepšeg posla od ovog, samo da imam više para, više posla, da narod ima veću platu, da može sebi da priušti da koristi taxi usluge. Imate slobodu da sami određujete svoje plate, koliko se radi, toliko se ima, radno vrijeme, čak i odmor, samo da ima malo više novca bilo bi idealno“, navela je Monika i dodala:

„Toliko para na ovom beogradskom asfaltu nema. Da vi plaćate sve, da vam je sve namireno i da imate prosječnu platu građana Srbije, ne. Vi ste samo u dodiru sa novcem, pa nam je zato lakše.“

– U Srbiji ne može žena da se mjeri sa muškarcem –

„U ovoj državi, ne može žena da se mjeri sa muškarcima. Zato što imam obaveze kući, da kuham, da spremam, da brišem, da perem, peglam. Nije baš lako, dok muškarci kada odu kući, kako i moje kolege pričaju, otišao kući, ručao i odspavao dva sata. Odem kući, ne spavam, odradim kućne poslove i opet idem da radim, ne spavam, ne odmaram. To je velika razlika“, rekla je Monika i dodala da se to ne odnosi samo za žene koje su u „muškom poslu“, već na sve žene koje rade.

Navodeći da se sa dodatnim problemima suočava jer se kreće u poslovnom svijetu muškaraca, Monika Jovanović je rekla da je u principu od svojih kolega dobro prihvaćena, ali da je nailazila i na komentare poput „idi kući, spremaj ručak, nije ovo posao za tebe“.

„Monika je fenomenalna, kao koleginica, drugarica, sa njom je divno sarađivati. Ne postoji razlika između nje i drugih kolega, muškaraca jer kada je neko kao čovjek dobar, onda je sve ok, a ona je upravo to“, rekao nam je taksista Mirko Šukić, Monikin kolega, kojeg smo zatekli na taxi stanici na Slaviji, gdje na vožnje čeka i ona sama.

– Pojedini sumnjali u njene sposobnosti –

Govoreći o tome kako njene mušterije reaguju kada uđu u kola i vide da će ih na željenu destinaciju u gradu voziti žena, Monika je kazala da je imala situacija da sumnjaju u njene sposobnosti, ali da su joj na kraju vožnje upućivali komplimente.

„Imala sam par situacija, to je više ono tipično za mačo Balkanca, na primjeru žena?! Da li će da stigne na destinaciju, da li ću da stignem da ga tamo odvezem gde je htio, da li će da stigne bezbijedno? I mnoga druga pitanja su mi postavljali.  Ali, poslije se ispostavi da dobijem razne komplimente, što od žena, što od muškaraca i od kolega, koji su autoprevoznici kamiona, autobusa i slično. Kažu da sam pravi vozač“, ispričala je Monika.

Podjelivši sa nama iskustva koja su na nju ostavila najveći utisak, Monika je kao dobar primjer istakla vožnju trudnice kojoj je pukao vodenjak u kolima.

„Imala je oko 23 godine i vozila sam je u Višegradsku, u bolnicu i po prvi put u životu sam se tako uspaničila da nisam znala ni šta da kažem, ni šta da radim, pored njene vriske, ali hvala Bogu, dobro smo stigli. Sve je na vrijeme bilo, sve je urađeno kako treba“, ispričala je Monika i dodala da joj je ipak bilo neugodno jer je bila uspaničena:

„Bez obzira što sam majka, uspaničila sam se. Na kraju je sve ispalo lijepo, ali u tom trenutku nimalo lako. Bila je gužva, trebalo je stići do Višegradske, ja sam išla na sva četiri, čak sam ušla i u neke jednosmjerne ulice u koje nisam smjela“.

Opisujući najneprijatnije situacije sa kojima se susretala, izdvojila je vožnju tri mladića, adolescenata, koji su se uputili na dugačku vožnju, a u putu joj rekli da nemaju novca, kako bi je isprovocirali jer im je bilo čudno to da žena vozi.

„Cijeli dan ste izgubili za to i tada vam neko kaže, mi nemamo pare. To mangupiranje,  njih troje, adolescenti, kažete, pa dobro momci nema problema, ja neću osiromašiti, vi se nećete obogatiti, nije problem, odbaciću vas ja do kraja. Ali, oni su na kraju dali čak i bakšiš i zaokružili i vožnju. U tom trenutku je malo neprijatno, kao da ste progutali ciglu, ali ćutite i vozite, idemo do kraja destinacije koju su tražili“, priča Monika.

– Mnogo je taksista nastradalo od strane putnika –

Zahvaljujući se Bogu što do sada nije imala ozbiljnijih problema na poslu, Monika je istakla da je mnogo njenih kolega nastradalo od strane putnika, pogotovu 1995. i 1996. godine, kada je ona počinjala da radi. Dešavala su se mnoga paljenja automobila, ubistva, te pljačke. Nažalost, takve nesreće, u manjoj mjeri, dešavaju se i danas.

„Kolega nam je nastradao za hiljadu dinara, bilo je čak i pucnjave. Taksisti ne vole te kratke vožnje, pogotovu sada kada stojimo po dva tri sata u mjestu, kao vozimo za 200 dinara, a start nam je 170 i onda malo budu nervozni, ali nikada se nije desilo da je taksista napao, ugrozio stranku. Međutim, mi taksisti stradamo od strane stranaka i nije bitno na koji način, da li neraščišćeni računi, ubistvo ili da vam neko otme pare. Čak je bilo i otimačine kola“, ispričala je.

Provodeći po deset, dvanaest sati za volanom, na beogradskim ulicama, kao i drugi vozači i Monika je često suočena sa saobraćajnim kolapsima, koji u većini slučajeva izazivaju nervozu kod svih.

„Vozači su jako nervozni, ljuti, svi se nekuda žure, svi bi negdje što prije da stignu, ali ne može. Dovoljno je da samo jedan auto stane, već je kolaps, da ne pričam kako je kada stane trolejbus ili tramvaj, tada nastane zastoj, pa se gužvamo i u malim uličicama“, ispričala je Monika govoreći o situaciji na ulicama, kazavši:

„Nemam nervozu, ne nerviram se, ne psujem, mada mi dođe nekada jer stvarno ima bahatih vozača. Žena ili zna ili ne zna da vozi, treća opcija ne postoji, a muški vozači svoje neznanje prebacuju na bahatu vožnju.“ (Tuzlanski.ba)