Novopazarke u trećoj životnoj dobi okupljene oko neformalne grupe, odlučne su u namjeri da društvu daju doprinos, upotpune slobodno vrijeme te da kroz njegovanje i promovisanje starina svojim znanjem i iskustvom tradiciju Bošnjaka sandžačkog kraja otrgnu od zaborava.
Hasima, Zehra i njihove prijateljice u penziji, kojih bude i po 50 na skupovima, svojim primerom pokazuju da život osoba u trećoj dobi može značajno da se razlikuje od onoga što su stereotipi koji se vezuju za njih. Ove vesele i jedinstvene Novopazarke pjesmom, igrom i radnim akcijama svakodnevno mijenjaju svijest o starenju.
U razgovoru za AA kažu da se okupljaju više puta nedjeljno, da na poselima koja protiču uz pjevanje sevdalinki, spremanje specijaliteta novopazarskog kraja, vez, pletenje i stvaranje rukotvorina, planiraju svako putovanje i radnu akciju. Odluke donose jednoglasno, jer među njima vladaju i dalje prave vrednosti, poštovanje i sloga, kao u svakoj porodici u stara dobra vremena, kaže naša sagovornica Hasima Kolašinac.
“Ovaj naš život sada ne bih dala ni za kakvu mladost. Mi znamo da se veselimo za razliku od ovih generacija mladih devojaka, srce nam je veselo. U ovom našem neformalnom udruženju toliko sloge i poštovanja, volimo se i družimo da ja ni sama ne umijem da opišem svoju radost kada smo na okupu. U našem društvu vlada sloga kao nekada što je bilo u porodicama, sve mi se dogovorimo za čas posla gde da putujemo i šta da radimo. Pored toga što se često okupljamo i vezemo, pravimo stvari i predmete od pustovane vune i tako čuvamo stare zanate i našu tradiciju. Organizujemo često posjela i radionice heklanja, pletenja, veza i sve tako uz neku sevdalinku i smijeh. Nas aktivnih žena bude i po 20, a nekada i preko 50“, priča za AA Kolašinac.
Neumorno ove dame učešćem na sajmovima rukotvorina u Novom Pazaru i gradovima okruženja izlažu predmete koje su same napravile te tako čuvaju od zaborava vještine kojima su ih podučavale majke pre mnogo godina.
“Non stop mi učestvujemo na različitim manifestacijama i sajmovima kada nas pozovu. Spremamo i izlažemo hranu i ta naša tradicionalna jela, a za njih dobijamo medalje, pohvalnice i nagrade. Predstavljamo naše ručne radove i rukotvorine. Tome su nas davno učile naše majke, a kada smo se udale i svekrve. Nema mjesta gdje mi nismo predstavile kuharske specijalitete, običaje i tradiciju novopazarskog kraja“, dodala je Kolašinac.
Pored svega što su uradile želja im je još i da osnuju amatersko pozorište kako bi se pozorišnim komadima sačuvali jezik, tradicija i kultura njihovog naroda, priča za AA penzionerka Zehra Malićević.
“Ja sam penzionerka već skoro dvije decenije. Nikada nisam imala problem da sebi organizujem život. S ovim ženama i sadržajima koje osmišljavamo samo sam ga upotpunila. Dosta putujemo, pravimo čajanke jedna kod druge, pratimo kulturna dešavanja, mnogo se poštujemo i lepo se pazimo. Organizujemo i posjećujemo festivale narodnih rukotvorina, podučavamo i mlađe generacije kako bi se sačuvala naša lepa tradicija. Planiramo, ako dođemo do sredstava, osnivanje našeg amaterskog pozorišta gde bi se kroz predstave sačuvao narodski govor i stari izrazi, te izvorni običaji i tradicija kakva je nekada bila, a koja je danas izložena mnogim promenama zbog savremenog načina življenja koji nas opterećuje, a koji nam je nametnut“, kaže Malićević.
U posljednjih mjesec dana ove dame sprovele su na više lokacija u gradu i okolini Novog Pazara ekološke akcije. Od smeća su očistile mnoge važne lokalitete i izletišta na kojima otpatke ostavljaju mladi ljudi. (Tuzlanski.ba)
