U članku uglednog francuskog lista Nouvel Obs “Mogućnost novog rata”, koji potpisuje Jean-Baptiste Naudet, kaže se kako trenutno ništa ne ide dobro u Bosni i Hercegovini te da bi se moglo desiti novo krvoproliće.
“U Sarajevu, na Balkanu koji je tako daleko i tako blizu, stranog reportera koji je pokrivao rat 1992-1995. Bosanci pitaju: ‘Šta misliš da li će se zaratiti ponovo?’ Novi rat nije neizbježan, ali nije više ni isključen. ‘Ako ništa ne bude poduzeto, oružani sukob je siguran u predstojećim godinama’, kaže jedan od bosanskih analitičara. Sve može poći po zlu. Neprijateljstva između Bošnjaka, Srba i Hrvata koja su zaustavljena 1995. mogu se obnoviti. Sve to može imati jako nepredvidljive posljedice za Evropu”, kaže se u članku.
U Sarajevu, s jedne strane, na zidovima stoje natpisi “Ja sam za mir”, dok, s druge strane, stoje plakati Teritorijalne odbrane s početka rata 1992. koji kažu: “I ti si potreban za odbranu Bosne i Hercegovine”.
“Mnogo oružja cirkulira ispod stola. Za 200 eura, što je pola zvanične plate, može se kupiti kalašnjikov. Nakon trogodišnjeg rata, u kojem je ubijeno oko 100.000, Dejtonski sporazum nije ništa riješio. On nije mirovni sporazum. On je samo nepotpuni i nedovršeni plan, koji je okončao ratne dejstva, ali nije riješio mnoga krupna pitanja. Dejton je stupio na snagu, nakon nedovršenog rata; podijelio je Bosnu na dva samoupravna regiona, jedan u kojem su Srbi, drugi u kojem su Bošnjaci i Hrvati. Sporazum je reintegrisao Republiku (Bosnu i Hercegovinu, op. p.), ali je nije ujedinio: nekoliko državnih institucija ne radi ili radi jako slabo”, kaže Naudet.
Autor dodaje da se u proteklom periodu kriza pogoršala, a glavni uzrok je Milorad Dodik.
„Nakon što se izdavao sa proevropskog i socijademokratskog lidera kako bi došao na vlast, Milorad Dodik, vođa bosanskih Srba, koji ima podršku Srbije i Rusije, Polovinom oktobra zaprijetio je otcjepljenjem od BiH. Ove uznemirujuće nacionalističke izjave, začinjene populizmom, nisu ništa novo. Boreći se protiv zabrane negiranja zločina, Dodik pravi internu krizu kako bi skrenuo pažnju s korupcije, privilegija svoje biznis elite i činjenice o 30 posto nezaposlenih“, kaže se u članku.
Iako ne poduzima akciju, kaže Naudet, lider bosanskih Srba, kojih je 1,2 miliona, redovno obećava referendume o nezavisnosti Repulike Srpske, koja uživa visok stepen autonomije unutar Bosne i Hercegovine, države koja po Dodiku „nema šanse da preživi“.
“Kada je prvi put zaprijetio secesijom to je izazvalo paniku. Danas ga već mnogi više ne shvataju ozbiljno. Ali ovaj put, on poduzima odlučne i konkretne poteze. Republika Srpska će, kako kaže, srušiti neke državne institucije koje omogućavaju Bosni i Hercegovini da ima izgled ujedinjene zemlje. Konkretno, on će napustiti pravosudni, zdravstveni i carinski sistem”, kaže autor.
Dodaje da najviše zabrinjava najava povlačenja iz Oružanih snaga te da će RS ponovo stvoriti svoju vojsku.
Dalje se navodi kako Dodik neprestano uvjerava da rata neće biti te da ne postoji nikakva mogućnost za sukobe.
„Sve će se desiti mirno, obećava on, ne kao 1992. Istovremeno, precizira da će, ako bude potrebno, ‘neutralizirati’ pripadnike državnih sigurnosnih agencija, na srpskoj teritoriji, ‘kao 1992.’. Zvanični odgovor na Dodikove prijetnje je slab. Sarajevsko tužilaštvo, prilično nemoćno u Republici Srpskoj, je pokrenulo istragu protiv Dodika, koji je optužen za potkopavanje ustavnog poretka. Što se tiče pokrovitelja Dejtonskog sporazuma, Sjedinjene Države koje su Dodiku već 2017. uvele sankcije, uputile su mu upozorenje, ali bez novih mjera. EU i Visoki predstavnik su također reagovali. U kratkim saopćenjima, oni koji su zaduženi da zaštite Dejtonski sporazum, izražavaju ‘duboku zabrinutost’. Ta je fraza postala predmet sprdnje u Sarajevu“, kaže autor.
Dodaje da evropska saopćenja nisu disciplinovala Dodika, te da Dodik ima čak i simpatizere u EU, koja i sama doživljava potrese.
„Lider bosanskih ima podršku Dragana Čovića, lidera bosanskih Hrvata, koji su samo teoretski saveznici Bošnjaka muslimana u Federaciji“, kaže Naudet, te dodaje da Čovićeva politika pokušava obnoviti Herceg-Bosnu, čija secesija je planirana u svrhu pravljenja Velike Hrvatske.
Iako članica EU, Hrvatska, kaže Naudet, toleriše takva nastojanja, a Srbija, koja je predvorju EU, a podržana od Moskve, gaji slične snove u vezi sa Republikom Srpskom. (Vijesti.ba)
