Supruga Tome Zdravkovića, Gordana, sinoć je odgledala film “Toma” o životu legendarnog pjevača. 

Ona je otkrila zašto nije mogla da prisustvuje premijeri filma, ali i kako je reagovala kada je gledala.

“Nisam stigla na premijeru, jer u Kanadi stalno mijenjaju propise zbog korone. Jedva sam i sada stigla, desetak dana sam prikupljala sve papire”, kazala je Gordana koja je doputovala iz Toronta. 

“Sinoć sam vidjela film i Toma je za mene sada opet živ. On je sa mnom uvijek, ali kada sam sinoć videla film, to je bilo strašno”, rekla je i zaplakala.

“Milan Marić je u filmu 99 odsto Toma. Nisam mogla da vjerujem koliko je njegov govor isti, njegovi maniri. Plašila sam se da će biti ovako. Nisam znala da će Milan toliko da uđe u lik i Tominu emociju. Bjelu nije interesovala Tomina biografija, to mi je bilo jasno kada smo razgovarali, već je on htio emociju. Da sazna šta je to u Tomi što se zove tuga. Svaki Milanov gest, pokret, mimika lica… toliko podsjećaju na Tomu da je to nevjerovatno”, rekla je supruga Tome Zdravkovića.

Gordana Zdravković kazala je da bi svima voljela ostaviti Tomine pjesme, piše BN TV

“Mladi su se izgubili, a voljela bih da se kroz njegove pesme vrate ljubavi i emocijama. Tomi su pjesma, ljubav i emocija najviše na svijetu značili. Stalno je tragao za time šta je to u njemu tako tužno. To mu je bila i posljednja pesma koju je napisao”, rekla je Gordana.

Iskreno je govorila i o životu sa najvećim boemom. U braku su proveli 18 godina.

“Život sa Tomom nije bio lak, ali nije bilo ni teško. U početku je bilo veoma konfuzno. Imala sam 25 godina kada smo se upoznali, a on je bio 12 godina stariji. Bio je oformljena ličnost i morala sam to da prihvatim. Nisam htjela da ga mijenjam. Morala sam da se uklopim u njegov život. On je bio čovjek koji je jako malo pričao, morala sam sama da dolazim do rješenja i saznanja šta voli i šta ne voli”, rekla je Goca i dodala:

“Bio je nepovejrljiv, stalno je imao sumnje. Počela sam da ga shvatam tek kada mi je rekao: Sve što možeš rukom da dotakneš, to nije vrijedno, to nije život. Govorio je da mu je isto da li živi u palati ili u sobici. Stalno je bio na ivici. Tražio je slobodu. Pitao bi: Zašto ljudi moraju da imaju vozačku dozvolu? Govorio bi mi: Nemoj da čekaš da nešto završiš da bi živjela, živi svakog trenutka.”

Nikada ga nije pitala gdje je bio i šta je radio

“Prije mene je imao tri braka i on nije trpio da mu neko govori šta može, a šta ne može. Bio je impulsivan, kada je nešto htio – morao je to da uradi. U meni je našao ženu koja može da ga razume, bila sam mu mirna luka. Smatrala sam da treba da živi svaki dan najbolje što može, jer kada smo se upoznali već je bio bolestan. Nikada mu ništa nisam zamjerila, pratila sam ga u svemu. Volio je ljude mnogo, napisao je pjesmu Voleo bih da zagrlim sve nesretne ovog svijeta. Pored mene je mogao i da se zaljubi. Kažem mu – Ako imaš neku muku, ako si se zaljubio, daj da riješimo problem. Nikada ga nisam pitala zašto je potrošio novac, gdje je bio, šta je radio. Za njega bi to bilo opterećenje. Rekao mi je jednom: Hoćeš li me pitati gdje sam bio tri dana? A ja mu kažem: Jel ti bilo lijepo? I On kaže: Jeste, a ja: To je važno, da ti je bilo lijepo“, rekla je Gordana Zdravković.

Gordana je ispričala i poslije kojih riječi je razumjela svog supruga Tomu.

“On je čovjek jako malo pričao, od koga niste mogli da čujete “ja hoću ono, ja hoću ovo”… Morala sam sama dođem do nekakvih rješenja, saznanja šta voli, šta ne voli. Imao je jako veliko nepovjerenje. Ne znam zašto. Možda zato što se našao u inostranstvu. Imao je neke sumnje u život. Recimo, njemu se Kanada uopšte nije dopala. Način kako se živjelo tada i sada, svi u inostranstvu nešto žure i jure. Kada sam počela da ga shvatam? (Rekao mi je): “Upamti: Sve što možeš da dotakneš rukom, ništa nije vrijedno. To nije život”. Rekla sam: “Sa ovim čovjekom nije nešto u redu”. (Toma mi je rekao): “Tu što osjetiš (pokazujući na srce), to je ono pravo. Sve ostalo je bezvrijedno“. I to me je navelo da počnem da pokušam da ga razumijem. Materijalna strana za njega nije postojala”, rekla je Gordana Zdravković i dodala:

“Uzelo mi je 5 godina da ga upoznam. Ja sam shvatila da je on u sebi imao nekakav nagon i potrebu za nečim što je meni bilo potpuno strano. Bio je impulsivan od momenta kad je nešto htio, on je to morao da uradi, bez obzira da li to nekome odgovara ili ne. To je bilo nešto, kada sam ja počela da ga pratim. Shvatila sam da on u stvari nije kao što sam ja. Ja sam realna, on je stalno bio na nekoj ivici… Ja ne znam kako to da objasnim… On je tražio slobodu života, ali da ne bude zakon, nego da ne potpadne u granicama ‘ja to moram, ovo ne smijem, ovo smijem. Sve smije’. I stalo je pitao: ‘Zašto se ne smije? Zbog čega? On kaže: ‘Zašto ljudi imaju vozačku dozvolu? Ako znaš da voziš, šta će ti dozvola’. Ja mu kažem: ‘To je zakon’. On mi kaže: ‘Ko je pisao zakon?’. Mislim, takve stvari. Za njega su ljudi bili jako interesantni. Volio je da ljudima uđe u dušu, da vidi ko su, šta su… A mrzio je poltrone”, rekla je Tomina supruga.

Gordana Zdravković kazala je i da pretpostavlja da je njen suprug bio zaljubljen u Silvanu ali da to nikada nikome nije rekao.

“Među njima je postojalo veliko prijateljstvo, ali ona je za njega bila nedostižna. Verujem da nikada nije imao hrabrosti ni da joj kaže da je voli. Kada je poginula, bio je očajan. Sjećam se da nam je Lepa Lukić to javila. Nikada ga takvog nisam videla, toliko tužnog”, ispričala je ona u Uranku na K1.