Jedan psiholog držao je predavanje svojim studentima o svakodnevnim životnim situacijama, izazovima i preprekama sa kojima se suočavamo, koje nam pomažu da rastemo i koji nas definišu.

Međutim, kada se stres uvuče u našu svakodnevicu, to može da učini da stvari postanu nemoguća misija.

Stres nas može čak paralisati i spriječiti da uradimo stvari koje se zapravo moraju za se završe.

Kako bi ilustrovao čitavu priču profestor je za vrijeme predavanja sipao vodu iz bokala u čašu, i pitao svoje studente: “Koliko je teška ova čaša vode?“

Studenti su davali različite odgovore:

“Dva decilitra”, rekla je jedna studentkinja, a zatim su se nizali odgovori “Tri decilitra, četiri, pet decilitara…”

Profesor im je zatim odgovorio:

“Apsolutna težina ove čaše zapravo nije bitna. Ona zavisi od toga koliko dugo je držim u ruci. Ako je držim jedan minut, ništa se neće desiti. Međutim, ako je držim jedan sat, počeće da me boli ruka. Ali, ako je držim čitav dan, moja ruka će utrnuti i biće paralisana. Dakle, težina čaše nije se promijenila, ali što je duže držim, ona postaje sve teža. Upravo tako je sa stresom i brigama u životu. Oni su poput ove čaše vode. Ako mislite o njima neko vrijeme, onda to nije veliki problem. Ako mislite o tome malo duže, onda počinje da boli. Međutim, ukoliko mislite o njima čitav dan, bićete paralisani i nesposobni da uradite bilo šta drugo. Zapamtite: Spustite čašu“.