Neko se izgleda ozbiljno zabavljao dok je pisao ovaj tekst, jer kada počnete da ga čitate, osmijeh vam neće silaziti sa lica. Neki bi rekli da je ovo suština, drugi da je sve tako uprošćeno… Ali, nekad stvari stoje baš ovako.

Njen dnevnik:

„Primijetila sam da se danas moj muž ponašao pomalo čudno. Imali smo rezervaciju za večeru na našem omiljenom mjestu, i trebalo je tokom večeri tamo da se nađemo. Otišla sam u kupovinu sa drugaricama i malo sam zakasnila u restoran, moja greška. Nešto nije bio pričljiv, više nego obično, i primijetila sam da ga nešto muči. Prvo sam mislila da je bio iznerviran zbog mog kašnjenja, a onda sam shvatila da je problem mnogo dublji… Predložila sam da odemo na neko mirnije mjesto, bez gužve, da bismo mogli da pričamo. U jednom ušuškanom kafiću pogledala sam ga u oči i pitala šta nije u redu. Ignorisao je moja osjećanja i rekao da je sve u redu. Nastavila sam da ga ispitujem da li sam nešto loše uradila, a on je nastavio svoju priču – da nije uznemiren i da nemam oko čega da brinem.

Na putu do kuće rekla sam „Volim te“. Nasmiješio se i opet se skoncentrisao na vožnju. E tada stvarno nisam mogla da nađem objašnjenje za cijelu ovu situaciju. Zašto, zašto nije rekao da i on mene voli? Došli smo kući, a ja sam bila očajna. Nisam mogla a da ne primijetim da se nekako distancirao i ponašao kao da ne postojim. Samo je sjedio i gledao TV. Rekla sam „Laku noć“ i otišla na spavanje.

Nakon 15 minuta i on je legao i ubrzo zaspao. Ja nisam mogla da spavam, nisam mogla da dokučim šta se s njim dešava… Osjećala sam da ga gubim. Moj brak je vjerovatno gotov… Moj cio život se raspadao…“

Njegov dnevnik:

„Danas nisam mogao da upalim motor. Izgleda da se nešto gadno zaglavilo, nešto sam čačkao, ali nisam uspio da popravim. Mislim da ipak moram da ga vozim kod majstora.“ (bizlife.rs)