Perfekcionizam lako vodi u depresiju, generišući stres i društvenu nepovezanost, pokazala je najnovija studija.
“Vjerujem da se destruktivnost perfekcionizma slabo razumije, potcjenjuje i malo ima u vidu. Povrh svega, istraživanja pokazuju da se trenutno suočavamo sa epidemijom perfekcionizma. Zbog toga smatram da je veoma važno da se baci svjetlo na ovu veoma važnu stvar”, navodi se u istraživanju Martina Smitha, predavača na Univerzitetu York St. John, objavljenom u Journal of Research in Personality.
Istraživači su posebno bili zainteresovani za to kako su dva aspekta perfekcionizma – zebnje perfekcioniste (percepcija da drugi zahtijevaju perfekcionizam) i njihovo strijemljenje istom (kad čovjek sam od sebe očekuje perfekcionizam) – povezane sa simptomima depresije. Kako bi se bolje razumjela ova povezanost, naučnici su sproveli dodatne analize, u kojima je učestvovalo 5.568 ispitanika, prenosi N1.
“Perfekcionizam niti je zdrav, niti pozitivno prihvatljiv, niti funkcionalan. Prije je to ozbiljno stanje koje izaziva dalekosežna psihološka oštećanja. S tim u vezi, ako se neko bori sa perfekcionizmom, ohrabrujem ga da razgovara sa profesionalcem. Ne postoje pilule kojima možete tretirati perfekcionizam. To govori, postoje jasni dokazi da perfekcionizam može biti tretiran, posebno u kontekstu dugoročne psihoterapije”, rekao je Smith za PsyPost.
Istraživači su, takođe, utvrdili dokaze da stres i društvena nepovezanost djelimično objašnjavaju povezanost između perfekcionizma i depresije. Stručno rečeno, veće perfekcionističke zebnje su povezane sa pojačanim stresom i društvenom nepovezanošću, dok je želja za perfekcionizmom povezana sa pojačanom društvenom nepovezanošću, ali ne i sa stresom.
Otkriveno je da “ljudi skloni perfekcionističkoj zabrinutosti izgleda razmišljaju, osjećaju i ponašaju se na načine koji povećavaju vjerovatnoću da im se dese stresni događaji, što ih čini podložnim simptomima depresije”, pojasnili su istraživači.
Takođe, “uspostavljanje sadržajne povezanosti sa drugima je često teško za ljude koji smatraju da se od njih očekuje visok nivo perfekcionizma, kao i druge vrste prihvatanja, a ljubav je uslovljena isključivo savršenim rezultatima, dok se ljudi koji teže perfekcionizmu najčešće zalažu za ciljeve koji ne podrazumijevaju ličnu odgovornost, već samo slijede zahtijeve autoriteta, na uštrb opštih ciljeva, zbog čega mislimo da to izaziva da propuste ili ignorišu šanse da učestvuju u sadržajnim odnosima, što onda vodi ka depresiji”.
Smit dodaje da “iako sve bolje razumijemo perfekcionizam, ima još mnogo toga što treba otkriti” u tom domenu.
U izradi studije “Zašto perfekcionizam vodi riziku za simptome depresije? Metaanaliza posredničke uloge stresa i društvene nepoveznosti”, učestvovali su Martin Smith, Simon Sherry, Vanja Vidović, Paul Hewitt i Gordon Flett. (Tuzlanski.ba)
