Helen Hinet je na sajtu za podršku razvedenim majkama podijelila ispovijest koja bi do ludila dovela svaku ženu. U trenutku kada je mužu saopštila najradosnije vijesti, on joj je dao nemoguć izbor.

“Da li mi je stvarno to rekao? Da li je moguće? Znala sam da je preda mnom nemoguć izbor koji će mi uništiti brak. Sve je počelo u petak, bio je jun 2013. Sve je počelo kada me doktor zvao i čestitao mi jer su rezultati krvi pokazali da sam trudna. Bilo mi je drago, iako to nisam baš planirala. Rekla sam mužu te divne vijesti i po izrazu na njegovom licu vidjela da nije sretan. Rekao mi je da ne želi dijete, da neće ni da priča o tome i da nikome nema potrebe da govorim. Otišli smo kod prijatelja i ja sam cijeli vikend šutila i jela se iznutra.

‘Ne želim bebu’, rekao mi je, ‘ni nju nikada nisam želio’ rekao je i pokazao na našu jednogodišnju ćerkicu. ‘Oženio sam tebe i pristao na dijete zbog tebe, ako hoćeš još jedno, naš brak je gotov’, izjavio je.

Vrtjelo mi se u glavi, nisam mogla da prestanem da plačem. Ubijeđivala sam sebe da on to nikada ne bi rekao, a upravo jeste.

Dva puta sam izgubila dijete. Za mene je njegov ultimatum bio nezamisliv. Po cijeli dan smo se izbjegavali, a ja sam jela kao luda iz očaja. Onda smo slučajno kćerkica i ja imale manji saobraćajni udes, a ja sam rekla doktoru Hitne pomoći, koleginica sa posla je čula i tako se saznalo. Kada mi je muž došao sa posla, rekla sam mu da sjedne pored mene jer imam nešto da mu kažem. Odlučila sam. Rekla sam mu da ću abortirati da bih spasila brak, ali da su se kolege baš obradovale kada su čule.

Rekao je da će javiti majci da sam bila trudna, ali da je pošlo po zlu i da će sutra u bolnici da saniraju pobačaj. Umjesto toga, otišla sam na abortus. Čim se završio, zažalila sam. Sačekao me u kolima sa buketom cvijeća i čestitkom. Smučilo mi se.

Nisam mogla da ga pogledam. Probala sam da nastavim bračni život kao da je sve okej, ali mrzila sam i sebe i njega zbog onoga kako se desilo. Pala sam u depresiju, a onda je počeo da me ponižava jer sam po cijeli dan u pidžami, vrijeđao me je i pričao da sam se ugojila. Jedina utjeha mi je bila kćerkica.

Kada me ona, poslije još jedne uvrede muža, pitala ‘mamice, da li opet plačeš zbog tate’ znala sam da je vrijeme da okončam brak.

Kćerka i ja smo se preselile i živjele kao podstanari. Bila sam toliko švorc da sam grijala sobu samo kada je dijete bilo kod kuće. Bilo je teško, ali shvatila sam da zaslužujem mnogo više. Ne tražim nikoga savršenog, samo nekoga savršenog za mene”. (24sata)