Upravo nam je stigla poruka našeg čitatelja Miralema koji je sinoć svjedočio jednom izuzetno nemilom događaju u naselju Stupine, a od svega najviše ga je pogodila ljudska hladnoća, te nezainteresovanost komšija da pomognu napadnutoj djevojci… Tekst prenosimo u cijelosti:  

“Sinoć (utorak, 11. decembar) oko 22:30 sam svjedočio nemilom događaju koji se desio na Stupinama, na prostoru između blokova B4 i B5. Djevojka iz zgrade B4 izvela je svog kućnog ljubimca u šetnju (radi se vjerovatno o terijeru ili nekoj drugoj maloj rasi pasa), kada ju je napao nečiji pas rase Haski ili slične (ovo nečiji napominjem, jer se radi o kućnom – dobro hranjenom psu, čistom i lijepe dlake sa ogrlicom).

U trenutku kada se to desilo, sa suprugom sam (u bloku B5) sjedio u kući i gledao TV. Izašavši na balkon vidjeli smo situaciju da je djevojka ležala na pločniku plačući i zapomažući „pomozite mi, molim vas”. Taj nečiji pas ju je napadao dok su – u istom trenutku na jedno metar do dva kraj nje stajala tri momka dvadesetih godina (momci koji se inače svako veče okupljaju ispod balkona bloka B5), a da nisu prstom mrdali da joj pomognu!

U tom trenutku, dok je djevojku ispod samih prozora njenih komšija napadao pas, i dok je djevojka vrištala i molila za pomoć, niko se nije našao da joj pomogne, da izađe ispred ulaza i otjera psa. Ama baš niko. Čak ni momci koji su stajali kraj nje. Nekoliko prozora se otvorilo, zatvorilo i to je bilo to. Srećom, prisebnošću jednog od komšija, koji je izašao ispred ulaza u tankoj majici i šorcu, moje supruge, koja je strčala sa zadnjeg sprata bloka B5 u pidžami i kućnom ogrtaču, i jedne gospođe koja je nakon nekog vremena otvorila vrata od haustora i sklonila djevojku unutra, djevojka je spašena, a pas otjeran. Ne znam da li je djevojka ozlijeđena (vjerovatno jeste), ali znam, pošto sam i sam sišao dolje da je bila u velikom šoku.

Ovom prilikom želim javno, objavljujući svoje puno ime i prezime – MIRALEM TURSINOVIĆ – da poručim komšijama iz bloka B4 i B5 na stupinama:

KOMŠIJE – SRAM VAS BILO!!!

Pa zar zaista u vama nije ostalo ni mrve ljudskosti, solidarnosti, onoga komšiluka i volje da se pomogne ljudima u nevolji?! Šta ste u tom trenutku, kada vam je djevojka vrištala i molila za pomoć tačno tu ispod vaših prozora, pomislili?! Da li vam je TV aparat u vašim udobnim i toplim domovima bio toliko glasan da niste čuli jauke i zapomaganja ispod vaših prozora? Ili ste ga pojačali, kako ne bi slušali molbe za pomoć? Mislite li da se, ne daj Bože, isto ne može desiti i vašoj djeci – kada se vraćaju iz grada, ili ih pošaljete u prodavnicu? I šta ako im se, ne daj Bože, desi? Hoće li njima neko pomoći?

Vidio sam da je vas nekoliko otvorilo prozore da vidi šta se dešava, a zatim ih zatvorilo, pošto se to što se dešava odmah ispod vaših prozora ne tiče vas i vaše porodice. Vidio sam i da je nekoliko vas znatiželno izvirivalo iza zastora, ne čineći ništa pritom, osim da zatomite svoju radoznalost i voajerizam. Kako vas nije stid? Ili ste već zaboravili šta se to sinoć desilo ispod vaših prozora. Koliko kratko traje vaše pamćenje? Jesmo li to i mi postali Amerika i New York, pa samo vodimo svoju brigu? Da li ćete se stidjeti da danas ili sutra vašoj napadnutoj komšinici pogledate u oči? Ili ćete reći: „Žao mi je, čuo/la sam, nisam bio/la tu, e da je meni tako nešto, ja bih tog istog psa zadavio golim rukama!” Ili:”Ko joj je kriv, šta će napolju tako kasno…?

Drage komšije – nije se radilo o mečki, nego o psu. Mogli ste odvojiti malo svog vremena i hrabrosti, pa izaći napolje i pomoći djevojci. Ili, ako vas je bilo strah, mogli ste sačekati da pas ode, pa da onda izađete i pomognete djevojci. Ili ste mislili da „Mečka nije zaigrala pred vašom kućom” Ako ste to pomislili – niste bili u pravu. Mečka je sinoć u 22:30 bila tačno pred vašom kućom – blokom B4 na Stupinama. I zaigrala je, a da se na to niste ni osvnuli. Zato ću još jednom reći: Sram vas bilo.

A trojici momaka koji su nijemo posmatrali šta se pred njihovim očima dešava mogu samo reći – djeco, još imate vremena da vaše frustracije i nagomilan testosteron iskaljujete na ovakvim slučajevima i pomognete nekome, a ne da ih trošite po utakmicama ili pred kompjuterima komentarišući…

Pitam se još samo da li će vlasnik ovoga psa prepoznati i eventualno javiti napadnutoj djevojci da se – ako ništa – izvine.

Još samo da se zahvalim policijskoj stanici istok i njihovoj patroli koja je odmah po mojoj dojavi došla na Stupine i dva sata provela hodajući oko zgrada. Znam da to nije njihov posao i znam da nisu ništa mogli učiniti, ali ipak su bili tu.”

Vaš čitatelj: Miralem Tursinović / Tuzlanski.ba