Građani Bosne i Hercegovine prije 28 godina glasali su na referendumu za nezavisnost Bosne i Hercegovine. Danas kažu da su i dalje za suverenu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu, ali da nisu zadovoljni trenutnim stanjem u zemlji, javlja Anadolu Agency (AA).

Od održavanja referenduma za nezavisnost Bosne i Hercegovine na kojem je od 64 posto građana koji su se odazvali glasanju, 99,44 posto glasalo za nezavisnost prošlo je 28 godina.

Referendumsko pitanje je glasilo: “Jeste li za suverenu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu, državu ravnopravnih građana, naroda BiH – Muslimana, Srba, Hrvata i pripadnika drugih naroda koji u njoj žive?”.

Referendum o nezavisnosti, održan 29. februara i 1. marta 1992. godine, značio je potvrdu opredjeljenja većine građana prema budućnosti BiH, ali je bio i uvod u troipolgodišnji krvavi rat, agresiju na BiH koja je odnijela više od stotinu hiljada žrtava, dok je više od milion građana Bosne i Hercegovine protjerano s ognjišta.

– Sarajlije i Mostarci bi i sada podržali jedinstvenu BiH –

Sarajlija Sakib Gurda (80) jedan je od većinskog dijela građana koji su glasali za nezavisnost BiH.

“Glasao sam za nezavisnost, kako je i pisalo: ‘Jeste li za suverenu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu. Glasao sam za nezavisnu BiH“, rekao je Gurda.

Smatra da bh. građani nisu krivi za današnje stanje u zemlji.

“Mi nismo krivi što je BiH ovakva kakva jest. Komšije lijevo i desno od nje prave ono što oni žele. Ovo nije baš dobro. Pogotovo za mlade nije dobro. Ovo je diktatura demokratije, kako je oni zovu”, poručio je Gurda.

Alija Pavica (66), rodom je iz Rogatice, ali živi u Sarajevu.

“Na referendumu sam glasao za Republiku BiH, cjelovitu državu, a ne kao ovo sad, što se zagovara. Priznata Republika BiH u Ujedinjenim narodima takva bi trebala i da ostane”, pojasnio je Pavica.

Nije zadovoljan, kao ni većina građana, trenutnim stanjem u BiH.

“Prije svega, nisam zadovoljan zato što omladina odlazi, ekonomski najnerazvijenija zemlja, ne samo na Balkanu nego i u Evropi i svijetu. Ovi političari se bavi sami sobom, a ne problemima građana”, poručio je Pavica.

Opet bi, kako je kazao, ako bude trebalo glasao za cjelovitu BiH.

Bruno Palestra (90) iz Sarajeva i predsjednik Udruženja italijanske nacionalne manjine je također glasao na referendumu kao i na svim izborima do sada.

“Na referendumu sam glasao za nezavisnost jer ovdje živim tolike godine. Rođen sam u BiH i ona je moja domovina”, pojasnio je Palestra.

Nije zadovoljan trenutnom situacijom u BiH.

“Nisam zadovoljan ovom politikom jer sam sada, u ovoj zemlji – ostali. Jako bih želio da BiH bude građanska država, da je građanin osoba, a ne nacija”, izjavio je Palestra za AA.

Mirsad Brekalo iz Mostara ponosan je što je 1. marta 1992. izašao na referendum.

“Glasao sam za nezavisnost naše zemlje. Učinili su to tog dana svi Bošnjaci. Taj dan proslavljam i danas. Da je potrebe ponovo bih glasao. Nikada se ni nisam pokajao”, rekao je Brekalo.

Za nezavisnost Bosne i Hercegovine 1992. godine glasala je i Amna Popovac.

“Glasala sam za nezavisnost Bosne i Hercegovine 1992. godine i ponovo bih isto učinila kada bi bilo potrebe. Niko tad nije očekivao da će se nezavisnost platiti krvlju, ali izgleda da je to bilo neminovnost. Kamo sreće da smo se rastali poput Čeha i Slovaka. Tog trenutka to je bila jedina ispravna opcija. Danas, 28 godina kasnije smatram da nisam pogriješila”, kazala je ova Mostarka.

– U Banjaluci 1. mart ne asocira na praznik –

U Banjaluci građane 1. mart ne asocira na praznik nego na ubistvo srpskog svata na Baščaršiji Nikole Gardovića.

Zoran Dragonjić iz Banjaluke kaže da nije izlazio na referendum, a da su tada Srbi preglasani. Obzirom da se 1. mart ne praznuje u Republici Srpskoj on smatra da pitanje praznika u Bosni i Hercegovini treba da rješe više instance.

“Kada bi se našao zajednički jezik najbolje bi bilo da to bude zajednički praznik i u Sarajevu i u Banjaluci, da slavimo jedan dan. Po meni to ne bi trebao biti 1. mart, jer znamo šta se desilo na taj dan na Baščaršiji i ne bih pristao na to”, kaže Dragonjić.

Vojo Milanović iz Medenog polja, koji trenutno živi u Novom Sadu, nije glasao na referndumu.

To i danas smatra normalnim jer bi “išao sam protiv sebe”.

“Neka oni slave svoje, mi slavimo svoje. Valjda je onaj dan kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum dan Bosne i Hercegovine. Oni mogu slaviti šta hoće, od volje im, niko nikog ne sluša, niko niko ne poštuje, šta bi sada”, kaže Milanović.