Filcanje vune je stara tehnika za pravljene odevnih predmeta. Upravo tom tehnikom Snežana Božić stvara unikatne raznobojne šešire, šubare, šaleve, ponča i druge stvari.

Snežana Božić, poznatija kao Suzana, živi u Gornjoj Gušterici, kraj Gračanice, u velikoj devetočlanoj porodici sa četiri generacije. Kako su domaćinska, seoska porodica, u kući ima mnogo posla, ali i pored toga ona se posvetila i ručnom radu, koji joj je uvek išao od ruke.

Snežana u razgovoru za Anadolu Agency (AA) kaže da je od svoje desete godine počela da se bavi šivenjem kada je kvarila mamine košulje da bi pravila lutkici haljine. Potom je plela, heklala i, kako ističe, sama naučila da šije, dok je šešire počela da pravi slučajno, pre dve godine, kada je za tehniku filcanja vune saznala preko interneta.

“Mene je uvek privlačila kreativnost, nešto novo, nešto što niko nema. Volela sam tako nešto unikatno. Šešire sam gledala preko interneta i nisam znala ni šta je to. Onda sam polako shvatila da se to radi vunom, pa sam počela da čitam i čitam i videla sam da me to mnogo privlači. Naručila sam vunu i krenula. Šest meseci sam se mučila, radila, preznojavala i nikako da sklopim jedan šešir”, objašnjava ona.

– Komplikovana tehnika filcanja vune –

Iako je savladala tehniku rada, Snežana ističe da nema adekvatne uslove za rad, nema kalupe, nema peglice i snalazi se na razne načine. U toku izrade predmeta filcanjem vune, osim vune koristi vodu, kozji sapun i primitivan šnit koji je sama napravila.

“Uzima se vuna koja je očešljana ili vlačena, poređa se tanki sloj vune, što tanje to bolje. Onda se ređa unakrsno. Za šešire idu od četiri do šest slojeva, jedino za šalove je potrebno dva sloja ako je samo sa vunom, a koje sa platnom onda samo jedan sloj vune”, kaže Snežana, dok demonstrira početak izrade jednog šešira.

Poređana vuna se potom pokvasi vodom i natrlja sapunom, a onda se polako valja i mota, odnosno filca. Za izradu jednog šešira potrebno je najmanje nedelju dana i to svakodnevnog trosatnog rada.

“Nema šansi da dva šešira budu ista. Možda me privuklo da se bavim ovim poslom upravo to što je unikatno. Ja ne volim iste svari i smatram da svaka žena voli da ima neku stvar koju niko drugi nema”, kaže Snežana, koja je puna ideja za mešanje boja i stvaranje raznovrsnog dizajna.

Osim šešira, ona pravi i šalove, tašne, ponča, patikice i ćebad za bebe, a neretko koristi i tehniku nunofilcanja što podrazumeva da se pored vune ubace i druge vrste materijala, kao što su pamučno platno, svila, čipka ili biseri.

“Ovo je lagana svilica. To se ufilca sa vunom koja se poređa sa strane. Ovo je još nezavršeni rad, ovde još planiram da doradim štošta. Biće i šubare i šešira uz ovaj šal”, kaže ona.

“Vidite, ovo je kompletić za devojčice do deset godina. To je nunofilcanje, to se radi sa platnom. Ovo ispod je pamučni materijal. I na prsluku je isto pamučni materijal i onda se vuna ufilca u to”, pojašnjava Snežana.

Vunu u raznim bojama nabavlja iz Čačka, pošto je nema tamo gde ona živi. Njoj nije poznato da se iko drugi osim nje na Kosovu bavi ovim poslom, dok u Srbiji zna za samo četiri žene koje rade sa ovom tehnikom.

– Kanap, bršno, voda –

Osim filcanja vune, Snežana je svoju kreativnost iskazala i kroz pravljenje miljea za stolove uz pomoć kanapa, brašna i vode, kao i kroz izradu saksija za cveće od starih ćebadi i cementa, kojima je ukrasila dvorište ispred kuće.

Snežana Božić je i članica nevladine ženske organizacije “Avenija” sa kojom je, zajedno sa drugim članicama, izlagala na raznim sajmovima ručnih radova, kao što su sajam u Niškoj Banji ili u Skoplju.

Ona napominje da bi, kada bi imala mogućnosti da otvori radionicu, mogla da zaposli još najmanje dve žene. Za sada svoje radove reklamira i prodaje putem društvenih mreža. Najviše kupaca ima iz Srbije. Za kosovske prilike njeni proizvodi su skupi, a i žene nemaju tradiciju nošenja šešira.

Njena želja je da je u ovom poslu naslede unuke, kojima namerava da prenese svoje umeće filcanja vune.