Transparency International u Bosni i Hercegovini je objavio zanimljive podatke o upravljačkoj strukturi javnih ustanova u državi. Došli su do podataka koji govore da veliki broj rukovodilaca obavlja više javnih funkcija, kao i da je polovina direktora tih ustanova sebi povećala platu.
Podaci se odnose na prošlu godinu, obuhvaćeno je 1.770 ustanova i u poređenju sa 2020. primjetno je da 50,67 posto ustanova iz uzorka bilježi povećanje broja zaposlenih.
Na plate direktora i članova uprave i nadzornih odbora u oko 1.500 ustanova za koje je TIBiH objavio podatke, troši se skoro 25 miliona KM godišnje. U njima je zaposleno preko 85.000 radnika a sredstva kojima raspolažu zbirno iznose 2,9 milijardi KM. Također, više od polovine direktora javnih ustanova (50,21%) je povećalo sebi plate u odnosu na 2020. godinu.
Najveće plate imaju direktori zdravstvenih ustanova, a nakon njih među najplaćenijima su rukovodioci visokoškolskih ustanova i fondova socijalne sigurnosti.
Dvostruke funkcije
U BiH do sada nije postojao registar javnih ustanova, a objavljivanjem podataka o njihovom poslovanju i sastavu članova uprave, TI BiH je identifikovao brojne rukovodioce na dvostrukim funkcijama, od kojih su neki po važećim propisima u direktnom sukobu interesa. Zakon o sukobu interesa inače ne uključuje javne ustanove zbog čega je veliki broj izabranih ili imenovanih funkcionera na svim nivoima u BiH istovremeno u upravi neke od javnih ustanova, a što je potencijalni sukob interesa.
Rukovodioci javnih ustanova često obnašaju javne funkcije u parlamentima i imaju pozicije u javnim preduzećima ili udruženjima koje se finansiraju iz budžeta.
TI BiH je na osnovu ovih podataka i nedavno objavljenog registra dodijeljenih grantova udruženjima i fondacijama, identifikovao 74 lica koja se istovremeno nalaze u rukovodstvu javnih ustanova i udruženja koja su primala budžetska sredstva.
Od tog broja 32 su direktora javnih ustanova iz FBiH koji su istovremeno ovlaštena lica u udruženjima finansiranim iz budžeta što zabranjuje Zakon o sukobu interesa u organima vlasti FBiH, ali se on ne primjenjuje od 2013. godine pa ove slučajeve nije ni moguće prijaviti. Isti zakon u Republici Srpskoj ne zabranjuje ovu situaciju, iako broj funkcionera koji se nalazi na čelu udruženja i fondacija jasno pokazuje da se veliki dio novca dijeli po političkoj liniji.
Pored toga, TI BiH je poređenjem ovih podataka sa registrom javnih preduzeća identifikovao 91 lice koje se istovremeno nalazi u rukovodstvu javnih ustanova i upravi ili nadzornom odboru javnih preduzeća. Od tog broja šest lica su istovremeno direktori javnih ustanova u Federaciji BiH i članovi uprave javnih preduzeća, što opet zabranjuje Zakon o sukobu interesa u ovom entitetu. Ista situacija nije zabranjena u Republici Srpskoj, a s obzirom na to da se radi o rasprostranjenoj pojavi TI BiH već dugo predlaže unapređenje ovog zakona.
Pored toga što rukovodioci javnih ustanova obavljaju dodatne funkcije u javnim preduzećima i udruženjima koja se finansiraju iz budžeta, identifikovano je još 247 izabranih ili imenovanih funkcionera koji su istovremeno direktori, članovi upravnog ili nadzornog odbora u ovim javnim ustanovama.
