Povodom Evropskog dana samostalnog života – 5. Maja, Informativni centar za osobe s invaliditetom “Lotos” Tuzla je organizovao Kampanju: “Personalna asistencija – preduslov za samostalan život osoba s invaliditetom”. BiH

je potpisnica Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom ali godinama pomaka nema, posebno sa obezbjeđivanjem personalnih asistenata. Preko pilot projekta, 15 mladih iz Tuzlanskog kantona dobilo je asistenta na nekoliko sati. Tako Alisa pomaže Dalili.

“Pomoć joj je najpotrebnija u kući, pa pri izlasku vani, prilikom kretanja s obzirom da je Dalila u kolicima”, kazala je Alisa Modrić.

“Rijetko šta ja mogu sama. Sve mi ona mora pomoći”, požalila se Dalila Bećirović.

Bio urođeni ili stečeni invaliditet, problemi su ogromni, a kod mnogih je bila ogromna i volja i želja da se bore i nauče živjeti sa invaliditetom.

“Moj invaliditet je taj što me je sa osam godina udario motor. Završio sam tri mjeseca u komi, tri godine u bolnici. Bio sam par mjeseci u invalidskim kolicima. Odlučio sam da se naučim hodati, postanem mobilizovan i radi sve što mnogi rade”, kazao je Mirza Dedić.

“Ja sam osoba sa invaliditetom. Bolujem od multiple skleroze od 2014.godine. Personalni asistent mi je trebao tada kada su doktori rekli da više nikada neću ustati iz kolica na svoje noge. Bogu hvala, ja sam ustao na svoje noge”, istakao je Mersudin Muminović.

Socijalnu uključenost, bolji kvalitet života i zapošljavanje, podstiču lični asistenti i samostalni život kroz pravo na izbor, odlučivanje, kontrolu nad odlukama, odgovornost i pravo na grešku.

“Kada imamo ispunjeno svih pet principa, možemo govoriti da postoji filozifija samostalnog života i od toga trenutka , svako društvo i svaka država može kazati da je ispunila i omogućila uživanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom”, kazala je Adisa Kišić, Informativni centar za osobe s invaliditetom “Lotos” Tuzla.

“Voljeli bismo da zaživi ta personalna asistencija u BiH. Da se ljudi malo rasterete. Ovo je previše za roditelje. Moraš biti obavezan i u svemu učestvovati. Jednostavno, vaš život je ugašen i samo se posvetiš osobi sa invaliditetom”, kazala je Nusreta Selimović, majka osobe sa invaliditetom.

Svi ovi mladi ljudi poručuju da žele biti ravnopravni članovi zajednice i dati svoj doprinos ali im treba podrška i šansa.

“Da vide šta mi možemo. Koliko se krije snage, svega pozitivnog u soobama sa invalidtetom, da se može nešto uspjeti. Nama jednostavno smao treba neko ko će biti uz nas”, poručila je Šefika Mujić.

Nadu da će se nešto promjeniti daje činjenica da je u toku izrada zakona o personalnoj asistenciji u FBiH koji bi trebao regulisati sistem podrške osobama sa invaliditetom. Time bi bar neke stepenice za njih bile porušene. (N1)