Advokat Branko Lukić, branilac haškog osuđenika Ratka Mladića, najavio je da je tim od sto advokata iz bh. entiteta Republika Srpska spreman da brani ljude koji budu optuženi u procesu po zakonu o negiranju genocida.

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Valentin Inzko, koristeći bonska ovlašćenja, nametnuo je 23. jula dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, kao svoju posljednju odluku.

Advokat Lukić je objasnio da je ponudio i svoju pomoć, ali će u ovim slučajevima postupati advokati registrovani u komori bh. entiteta Republika Srpska.

„Advokati će biti iz Republike Srpske, mi (iz Srbije) smo svoju pomoć ponudili, eventualno ako nešto treba“, dodao je Lukić.

Kako je objasnio, ovu inicijativu pokrenuo je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

„To je u stvari, zamisao vlasti [bh. enititeta] Republika Srpska i advokatske komore Republike Srpske a tu vijest čuo, od gospodina Dodika. Gospodin [advokat Goran] Petronijević i ja smo ponudili svoju pomoć ukoliko nešto može da se radi ovdje [u Srbiji]. Ali, mi nismo na toj listi advokata koji će da brane te, eventualne, okrivljene.“

Kako je objasnio advokat Lukić, strategija odbrane će u ovim slučajevima biti, prije svega, osporavanje samog zakona o negiranju genocida u BIH.

„Pretpostavljam da će u ovom slučaju da se strategija odbrane bavi, prije svega, osporavanjem samog zakona, jer je donijet je od strane čovjeka koji nije imao pravo da donosi zakon. Visoki predstavnik nije imao pravo da donosi zakone. On ima pravo na odluke“, rekao je Lukić.

Kako je dodao, Visoki predstavnici u Bosni i Hercegovini su ranije bili „nelegalno postavljeni“, a bez odobrenja Savjeta bezbjednosti.

„Ranije se na to pristajalo, sada se to osporava i traži se da ga odobri Savjet bezbjednosti“, dodao je Lukić.

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko, je izjavio obrazlažući 23. jula svoju odluku da kroz dopune u Krivičnom zakonu BiH zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca rekao da to čini zbog svoje savjesti.

„Savjest mi nalaže da nemam pravo okončati svoj mandat dok se veličaju osuđeni ratni zločinci”, rekao je tada Valentin Inzko.

Jedan od osnovih kamena spoticanja kada je riječ o negiranju ratnih zločina u regionu je genocid u Srebrenici.

Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila.

Tokom genocida u Srebrenici u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 muškaraca i dječaka u Srebrenici i okolini.

Vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj negiraju da se u Srebrenici dogodio genocid. (RSE)